Економија
Инвеститори и са 200 евра: Нови облици штедње улагањем у орахе, квадрате или боце вина
У последње време је све више предузетника који баш у "малим штедишама" виде шансу и за свој бизнис. Тако су се појавиле фирме које позивају грађане да финансирају плантаже ораха или да, уместо у цео стан, уложе у свега неколико квадрата
Онај ко у Србији има вишак новца углавном нема много дилема и зна како да га "умножи". Статистика у последњих неколико година показује да то најчешће ради куповином некретнина у Београду, што је донело експанзију градње и раст цена квадрата. Али, много је више оних који имају мању количину новца, а осим банке, која не нуди нарочито примамљиве камате, не знају где да га пласирају да би нешто зарадили. У последње време је све више предузетника који баш у тим "малим штедишама" виде шансу и за свој бизнис.
Тако су се појавиле фирме које позивају грађане да финансирају плантаже ораха или да, уместо у цео стан, уложе у свега неколико квадрата. Овај начин инвестирања је на нашем тржишту у повоју и самим тим многи га сматрају ризичним, али финансијски стручњаци указују да онај ко жели да заради, мора имати "петљу" и да уложи.
Минимално улагање у орахе 200 евра
За оне стрпљиве, који имају вишак новца, а немају идеју где би могли да га уложе и умноже, шанса би могла бити у производњи ораха. Милан Жикић, један од оснивача компаније "Walnut Fund" (Орах фонд) каже да је довољно 200 евра да би неко постао инвеститор, јер толико кошта једна садница. Више од 1.000 људи уложило је до сада свој новац, а на две плантаже је засађено 12.000 стабала ораха, на две парцеле у Моловину и Рековцу. У припреми за садњу је нова локација у селу Панонија код Бачке Тополе, тако да ће имати 35.000 стабала.
"'Walnut Fund' је осмишљен тако да свако ко инвестира и купи бар једно дрво, у наредних 40 година има пасивни приход од половине продатог годишњег рода. Једна година се сматра инвестиционим циклусом, имамо одређену површину земље, односно број стабала. Током године инвеститори имају прилику да инвестирају, а од децембра до фебруара траје садња. Имамо још слободног простора за садњу која нам предстоји с обзиром да смо сада узели прилично велику парцелу", прича Милан Жикић.
Он објашњава да се у прве четири године биљка развија и да је то период када се стабла само одржавају. Од четврте године се очекују приноси, а сваке године постепено расту. Улагачи најчешће инвестирају у 20 до 30 стабала, али има оних који уложе у једно стабло, али и оних који инвестирају 100.000 евра.
Једна од основних дилема које има сваки потенцијални инвеститор је - шта ако род подбаци баш на мом стаблу?
"Углавном начин на који се сагледава исплата се односи на локацију на којој је инвеститор уложио, а не на стабло које је купио, зато што је немогуће од сваког стабла појединачно измерити род. Узима се локација, принос који се дели са бројем стабала на плантажи и са бројем садница у које је особа инвестирала", наводи Милан Жикић.
Он напомиње да је компанија задужена за бригу о стаблима и да инвеститори немају никакве обавезе.
"Ако планирате озбиљно да се бавите и да имате задовољавајући принос, наравно да стабло треба да се негује, али не толико интензивно, колико друге културе попут јагоде, брескве, кајсије. Орах је доста отпорнији у односу на њих, самим тим захтева и мање третмана, али свакако да постоје третмани, систем за наводњавање, режим прехране и редовне контроле. Ради увећања будућих профита, нама је у интересу да се тиме бавимо професионално", поручује Милан Жикић.
Да има и довољно новца и заинтересованих штедиша показала је прва продаја у оквиру пројекта "Инвестирам квадрат", када је за седам минута резервисано свих 1.880 квадрата прве зграде у Београду која ће се градити по овом моделу. За улагање у инвестиционе квадрате зграде у Устаничкој улици, по цени од 1.862 евра, пријавило се 207 инвеститора, који су за себе резервисали од један до 67 квадрата. Профит се остварује тако што разлику између цене инвестиционог и продатог квадрата деле власник квадрата и фирма која води посао.
Ризик оправдан, али на мало
Финансијски консултант Владимир Васић каже за РТ Балкан да је за људе који немају велике буџете, до сада најбољи и готово једини извор била штедња у банци, где улог може бити и 100 евра. Он објашњава да куповином једног квадрата, садница ораха, финансирање узгоја оваца на Старој или Сувој планини, постајете као нека врста акционара.
"Имамо два правца - инвестициони фондови који су најчешће под контролом банака и с друге стране покушаје приватних лица да направе пандан инвестиционом фонду, али на домаћи начин. Куповином инвестиционе јединице постајете на неки начин сувласник, делите судбину тог инвестиционог фонда у смислу приноса. Ту немате минимум износа који можете да уплатите. Постоји ризик приноса, дугорочности и савет је погледати принос тог инвестиционог фонда годину дана или три године, да би се стекао увид да ли они знају да увећају вредност том новцу или не знају", каже Васић.
Он сматра да за оне који се не разумеју много у финансије, а који су спремни да ризикују неку мању количину новца, нема разлога да не покушају да зараде.
"Ако их 'не боли' да евентуално изгубе 500 или 1.000 евра, нема разлога да не покушају да инвестирају у тако нешто. Ако имате 10.000 евра нећете сигурно све дати за саднице, али део новац можете. Ораси у седмој години почну да рађају, то је дугорочна повратна инвестиција. То јесте јесте један од начина како да људи прођу, да нешто науче да инвестирају. Само никада не треба остављати сав новац на једну страну. Када постоји диспрезија ризика, нема страха да ће, на пример, сва три бизниса пропасти", наводи Васић.
Он наводи још једну могућност коју су осмислили домаћи предузетници - да љубитељима вина чувају флаше у својим подрумима док не постигну бољу цену.
"Има винарија у којима можете да купите добро вино и да га оставите на чување. Они воде рачуна о њима, окрећу боце. То је исто бизнис и један начин чувања вредности новца, јер ће, што дуже стоји, вино бити скупље. Углавном то раде колекционари", наводи Васић.
Он указује да код оваквих пројеката не постоји сигурност инвестиције, као код штедње, где су депозити до 50.000 евра осигурани, али да би то могли бити добри примери да се мали инвеститори удруже у мале пројекте, који су гранични, у смислу ризика који носе, а који ипак могу да им обезбеде неки приход, а да притом другој страни помогну да развије свој бизнис.
