Знање и искуство у изградњи нуклеарних електрана, Руска Федерација, баштини још из периода СССР-а, а први пут су руски стручњаци изградили нуклеарно постројење у иностранству 1966. године, у Рајнсбергу, у Источној Немачкој.
Предузећа "Атоменергоекспорт" и "Зарубежатоменергострој" изградила су касније нуклеарне електране широм света - од Бугарске, Чехословачке, Мађарске и Финске до Кубе. Почетком деведесетих, многи од ових пројеката су или обустављени или потпуно затворени, али нуклеарна енергија последњих година доживљава ренесансу и Руска Федерација у њој не само што учествује, него преузима примат.
Тренутно, међународне активности у области нуклеарне енергије обављају компаније и организације у оквиру државне корпорације "Росатом", која је на првом месту у свету по броју пројеката изградње нуклеарних електрана у иностранству, са 41 енергетским блоком у 11 земаља, преноси ТАСС.
Поред изградње нуклеарних електрана, Русија извози нуклеарно гориво и заузима око 17 одсто глобалног тржишног удела, као и услуге обогаћивања уранијума, бави се истраживањем и рударством уранијума у иностранству и оснива центре за нуклеарна истраживања у разним земљама. Према подацима "Росатома", укупна вредност њеног портфолија страних поруџбина у 2025. години премашила је 200 милијарди долара. Осим "Пакша 2", у изградњи су постројења у Бангладешу, Белорусији, Египту, Индији, Ирану, Казахстану, Кини...
"Росатом" тренутно разматра или је закључио прелиминарне споразуме за изградњу енергетских јединица у Бразилу, Вијетнаму, Киргистану, Лаосу, Монголију, Мјанмару, Нигерији, Саудијској Арабији... У Финској је "Росатом" започео припремне радове на пројекту нуклеарне електране "Ханхикиви", али је финска страна једнострано раскинула уговор о изградњи 2022. године.
Мађарска
Тренутно, мађарска нуклеарна електрана "Пакш", изграђена између 1983. и 1987. године по совјетском пројекту, покреће четири енергетска блока са реакторима типа ВВЕР. Између 2005. и 2009. године, "Атомстројекспорт", ћерка фирма "Росатома", је спровео програм продужења њиховог века трајања до 2032–2037. године, повећавајући њихов укупни капацитет са 1.760 на 2.000 мегавата, што је готово 50 одсто потрошње електричне енергије у Мађарској.
У јануару 2014. године, Русија и Мађарска су потписале међувладин споразум о сарадњи у области нуклеарне енергије, којим је предвиђена изградња треће фазе, односно енергетских блокова 5 и 6, ове нуклеарне електране од стране "Росатома".
Уговор о изградњи два блока ВВЕР-1200 потписан је у децембру 2014. године између државне корпорације "Росатом" и мађарске енергетске компаније МВМ. Трошкови пројекта "Пакш 2" процењују се на 12,5 милијарди евра. Русија је Мађарској обезбедила кредит од 10 милијарди евра. 30. августа 2022. године, Мађарска агенција за атомску енергију издала је дозволу за почетак изградње петог енергетског блока, након чега је "Росатом" започео радове на ископавању на локацији. Пројекат "Пакш 2" је ослобођен свих западних санкција, а данас је изливен први бетон у темељ ове нуклеарне електране.
Бангладеш
Русија и Бангладеш су у новембру 2011. године, потписали међувладин споразум о сарадњи у изградњи прве нуклеарне електране у Бангладешу, "Рупур", 160 километара западно од Даке, главног града Бангладеша.
Електрана ће бити опремљена са два енергетска блока са реакторима ВВЕР-1200. Уговор је потписан средином децембра 2015. године. "Атомстројекспорт" је генерални извођач радова. Почетком 2017. године, руска влада је обезбедила Бангладешу државни кредит од 11,38 милијарди долара за финансирање главне фазе изградње нуклеарне електране. Изградња Блока 1 почела је 30. новембра 2017. године, а Блока 2 у јулу 2018. године. Радови на пуштању у рад Блока 1 су при крају.
Белорусија
Изградња Белоруске нуклеарне електране је завршена 2023. године, када су у рад пуштена два реакторска блока ВВЕР-1200. Изградња трећег реакторског блока је тренутно у фази разматрања. Председник Белорусије Александар Лукашенко је више пута изјављивао да постоји спремност да Белорусија изгради још једну нуклеарну електрану у земљи користећи руску технологију.
Египат
У новембру 2015. године, Русија и Египат су потписали међувладин споразум за "Росатом" о изградњи прве египатске нуклеарне електране, која се састоји од четири реакторска блока ВВЕР-1200. Електрана, названа "Ел Дабаа", гради се у Матруху, 300 километара од Каира. Вредност уговора је 30 милијарди долара, а већина финансирања је обезбеђена руским кредитом од 25 милијарди долара. документа о почетку радова за оба уговора су потписана 11. децембра 2017.
Изградња је требало да почне 2020. године, али је одложена због пандемије коронавируса и почела је 20. јула 2022. У јануару 2024. године, руски председник Владимир Путин и египатски председник Абдел Фатах ел-Сиси присуствовали су церемонији изливања бетона за темељ Блока 4 нуклеарне електране. У новембру 2025. године, шефови држава су путем видео-линка учествовали у церемонији постављања реакторског суда за Блок 1, који је планиран за пуштање у рад 2028. године.
Индија
Руско Министарство за атомску енергију и Индијска корпорација за нуклеарну енергију (NPCIL) су 1989. потписали споразум о изградњи два енергетска блока нуклеарне електране "Куданкулам" са два реактора ВВЕР-1000 у индијској држави Тамил Наду. Изграђени су и пуштени у рад између 2016. и 2017. године.
У априлу 2014. године постигнут је споразум о изградњи друге фазе нуклеарне електране на основу пројекта ВВЕР-1000. Њена цена је приближно 6,4 милијарде долара, укључујући 3,4 милијарде долара из руских кредита. Изградња блока 3 почела је у јуну 2017. године, а блока 4 у октобру 2017. године. Изградња блокова 5 и 6 почела је 29. јуна, односно 21. децембра 2021. године. Пуштање у рад блока 3 планирано је до краја ове године.
Иран
Русија и Иран су 25. августа 1992. године потписали два споразума: један о сарадњи у мирнодопском коришћењу нуклеарне енергије и други о наставку изградње иранске нуклеарне електране у близини града Бушера на југу земље, која је започета 1975. године од стране западнонемачког концерна и прекинута 1979. године након почетка Исламске револуције. "Росатом" је 1995. потписао је уговор са Организацијом за атомску енергију Ирана о завршетку и реконструкцији Блока 1 нуклеарне електране. Повезан је на мрежу у септембру 2011. године, а његова званична предаја Ирану одржана је у септембру 2013. године.
У новембру 2014. године потписан је уговор за изградњу друге фазе нуклеарне електране – 2. и 3. енергетског блока са реакторима ВВЕР-1000. Други енергетски блок немачког дизајна није погодан за завршетак и мора се демонтирати. Трошкови њихове изградње износили су приближно 10 милијарди долара, а финансијску подршку је пружио ирански купац, Иранска компанија за производњу и развој нуклеарне енергије. "Атомстројекспорт" је генерални извођач радова. Церемонија полагања радова одржана је у септембру 2016. године. У октобру 2017. године почели су грађевински и монтажни радови на копу за главне зграде друге фазе електране. Изградња другог енергетског блока је почела 2019. гдоине, а 26. септембра 2025. су Русија и Иран потписали споразум вредан 25 милијарди долара о изградњи нуклеарне електране "Хормоз". Планирано је да електрана има четири блока укупног капацитета 5.000 мегавата.
Казахстан
У Казахстану је у августу прошле године у близини села Улкен у Алматијској области одржана церемонија поводом почетка изградње руске нуклеарне електране. То ће бити прва нуклеарна електрана у Казахстану. Агенција за атомску енергију републике је у новембру објавила да је електрана, коју ће градити међународни конзорцијум предвођен "Росатомом", добила име "Балхаш".
Кина
"Росатом" је већ изградио четири енергетска блока у нуклеарној електрани "Тјанван", а укупни трошкови се процењују на 3,1 милијарду евра. Међувладин споразум о изградњи блокова 1 и 2 потписан је 1992. године. "Атомстројекспорт" и Корпорација за нуклеарну енергију Ђангсу потписали су уговор о њиховој изградњи у децембру 1997. године. Према уговору, енергетски блокови су опремљени реакторима ВВЕР-1000/428. Пуштени су у рад 2007. године.
У новембру 2010. године, "Атомстројекспорт" и ЈНПЦ су потписали генерални уговор за изградњу блокова 3 и 4 са реакторима ВВЕР-1000. Изградња блока 3 почела је у децембру 2012. године, а пуштена је у рад 2017. Радови на блоку 4 почели су 2013. године, а његово пуштање у рад обављено је 2018. Коначна примопредаја купцу обављена је крајем 2020. године.
У јуну 2018. године потписани су међувладин протокол и оквирни уговор за изградњу блокова 7 и 8 са реакторима ВВЕР-1200, који припадају најновијој генерацији III+, а у марту 2019. потписан је генерални уговор за изградњу ових енергетских блокова. Кина је изградила блокове 5 и 6 према сопственом пројекту. Церемонија почетка изградње Блока 7 одржана је у мају 2021. године, а Блока 8 у фебруару 2022. Њихово пуштање у рад је заказано за 2028. годину.
Дана 8. јуна 2018. године, "Атомстројекспорт" и Кинеска национална нуклеарна корпорација су потписали протокол о сарадњи и оквирни уговор за изградњу блокова 3 и 4 нуклеарне електране Сјудапу у провинцији Љаонинг, на североистоку Кине у јуну 2018. док је у марту 2019. потписан уговор за технички пројекат, а 5. јуна општи уговор за изградњу ових блокова. Радови на блоку 3 почели су 28. јула 2021. године, а на блоку 4 у мају 2022. Планирано је да буду опремљени са два реактора ВВЕР-1200. Пуштање у рад је заказано за 2027. и 2028. годину, респективно.
Турска
Русија и Турска су 12. маја 2010. године потписале међувладин споразум о изградњи прве турске нуклеарне електране, Акују, у југоисточној провинцији Мерсин. Споразум предвиђа изградњу четири енергетска блока са реакторима ВВЕР-1200. Руска пројектантска компанија "Акују Нуклеар" постала је наручилац радова и власник нуклеарне електране, укључујући и произведену електричну енергију.
Тренутно, компаније "Росатома" поседују скоро 100 одсто њених акција, пише ТАСС. Прво изливање бетона за Блок 1 нуклеарне електране "Акују" обављено је 3. априла 2018. године, а за Блок 2 крајем јуна 2020. године.
Изградња Блока 3 почела је 10. марта 2021. године, а Блока 4 21. јула 2022. године. Церемонија утовара горива за први енергетски блок одржана је 27. априла 2023. године. Очекује се да ће преостали енергетски блокови почети са радом до 2026. године. Укупни трошкови пројекта процењују се на 22 милијарде долара. Директор "Росатома" Алексеј Лихачов је 28. фебруара 2024. године објавио да је донета политичка одлука да државна корпорација изгради другу нуклеарну електрану у Турској, пише ТАСС.
Узбекистан
Дана 24. маја 2024. године, "Атомстројекспорт" и Државно предузеће за изградњу нуклеарних електрана при Агенцији за атомску енергију при Кабинету министара Узбекистана потписали су уговор о изградњи мале нуклеарне електране. Пројекат предвиђа изградњу МНЕ снаге 330 мегавата у региону Џизак у Узбекистану, користећи руску технологију. "Росатом" ће бити генерални извођач радова, а у изградњу ће бити укључене и локалне компаније. Изградња локације за будућу нуклеарну електрану почела је у априлу 2025. године. "Росатом" такође планира да изгради већу нуклеарну електрану у Узбекистану.