Карл Маркс на стероидима или како су субвенције поделиле ЕУ

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен саставља план за спас европске индустрије од пропасти, али има само један проблем: европске владе га не подносе, пише "Политико".

Комисија ЕУ требало би ове недеље да представи план за помоћ великим предузећима и привредницима који се суочавају са две велике претње: огромним трошковима струје и америчким домаћим субвенцијама за ривалску индустрију.

Стожер плана Лајенове је да ће бити олабављена ограничења суме новца које владе могу да издвоје као државну помоћ предузећима, а у таквој ситуацији постоји опасност да ће најбогатије економије ЕУ, попут немачке или француске, надмашити у државној помоћи својим предузећима оне слабије што ће потпуно пореметити правичност европског тржишта.

Такозвани једнаки услови за европску економију већ висе о концу пошто су билиони евра државних субвенција већ одобрени током пандемије вируса корона и како би се ублажио иницијални шок после почетка руске специјалне операције у Украјини, рекао је један европски дипломата.

Планови Фон дер Лајенове за оснивање новог независног фонда ЕУ, потенцијалног извора готовине за мање земље чланице, само су трик како би се олабавила правила о субвенцијама, рекао је други дипломата.

У нацрту плана у који је "Политико" имао увид, председник Европског савета Шарл Мишел такође предлаже оснивање фонда којим би се финансирали заједнички зајмови ЕУ и који би омогућио државама чланицама да субвенционишу своју индустрију под једнаким условима. На прошлонедељном састанку, како сазнаје овај медиј, више амбасадора ЕУ одбацило је овакав план, а холандски дипломата Роберт де Грот описао је изјаву председника Савета као "Карла Маркса на стероидима".

Међу европским дипломатама има и оних који сумњају да је план написан у Паризу, будући да се Француска већ неко време залаже за лабављење правила о државној помоћи што би омогућило влади да одвоји више новца за предузећа.

Лидери ЕУ разговараће на ову тему 9. и 10. фебруара, а Данска, Финска, Ирска, Холандија, Пољска и Шведска већ су у нонпејперу изразиле бојазан да ће "државна помоћ производњи и комерцијалним активностима имати значајан негативни ефекат на уситњавање унутрашњег тржишта, штетну трку у субвенцијама и слабљење регионалног развоја".

Сличан документ послала је наводно и Италија, која се такође супротставила релаксирању правила о државној помоћи и истакла да је 77 одсто државне помоћи одобрене током тренутне кризе концентрисано у двема земљама – Француској и Немачкој. Неравнотежа ће се додатно погоршати јер друге државе не могу да се пореде са њиховим финансијским могућностима, поручено је у нонпејперу из Рима.

И комесар за конкуренцију Маргарет Вестагер заузела је опрезан приступ, поручујући да овакво субвенционисање неће функционисати.

Док је и сам предлог изазвао препирку међу државама чланицама, Европска комисија предложила је и одакле да се обезбеди новац за фонд.

Комисија има на уму да се неискоришћена средства из пакета за опоравак и других финансијских оквира попут "Рипауер ЕУ" пренамене и да се избегне ново задуживање.

Ни тај план није наишао на одобравање појединих држава чланица, па је тако немачки министар финансија Кристијан Линднер рекао да не подржава нове субвенције и велику државну помоћ и да није уверен да је било који од ових финансијских инструмената потребан.