Цене нафте расту и поред све веће кинеске потражње за црним златом
Цене нафте су у понедељак, 6. фебруара, порасле након што су прошле недеље пале за осам одсто, што је била најнижа вредност у периоду од више од три недеље. Промена је последица забринутости да би спорији раст у великим економијама могао да ограничи потрошњу горива и надјача знаке опоравка потражње у Кини, која је водећи светски увозник нафте, преноси Ројтерс.
Фјучерси на нафту "брент" порасли су за 32 цента, или 0,4 одсто, на 80,26 долара по барелу, док су фјучерси на нафту WTI порасли за 22 цента, или 0,3 посто више, на 73,61 долар.
Прошле седмице пад од три одсто на нафте WTI и "брент" уследио је након процена да ће Федералне резерве САД наставити да повећавају каматне стопе, што пак подстиче долар. Јачи долар обично смањује потражњу за нафтом везаном за ту валуту од купаца који је плаћају другим валутама.
Док су страхови од рецесије доминирали тржиштем прошле седмице, извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол је истакао да потражња из Кине остаје кључна на тему раста цене нафте.
ИЕА очекује да ће Кина потраживати бар половину овогодишњих светских потреба за црним златом имајући у виду тамошње све веће потребе за млазним горивом.
Бирол је истакао и да ће кинеске потребе утицати на евентуално преиспитивање одлуке земаља ОПЕК+ да смање производњу за два милиона барела дневно у 2023. години.
"Ако потражња нагло порасте, ако се кинеска економија опорави, онда ће, по мом мишљењу, постојати потреба да земље ОПЕК+ преиспитају своју (производну) политику", изјавио је Бирол за Ројтерс.
Аналитичари пак тврде да више каматне стопе спречавају даље повећање цена, јер ће вероватно умањити економски раст и повећање потражње за горивом.
"Још не видимо никакве велике доказе опоравка потражње у Кини, иако су подаци о мобилности охрабрујући. Стога забринутост због циклуса повећања каматних стопа централних банака и виших каматних стопа остаје кључна препрека за цене нафте након пада за више од седам одсто прошле недеље", изјавио је водећи енергетски аналитичар у ДБС банци Сувро Сакар.
Треба имати у виду и да је у недељу, 5. фебруара, ступило на снагу ограничење цена на руске нафтне деривате, при чему су Група седам (Г7), Европска унија и Аустралија договориле ограничења од 100 долара по барелу за дизел и друге производе којима се тргује уз премију у односу на нафту, и 45 долара по барелу за производе којима се тргује уз попуст, као што је мазут.
У овом тренутку очекује се да ће земље које нису чланице ЕУ повећати увоз рафинисане руске сирове нафте, што ће довести до малог поремећаја у укупним залихама, док је министар енергетике Саудијске Арабије упозорио да би санкције и недовољна улагања у енергетски сектор могли да доведу до несташице енергената.