Брисел упозорава Азију да не купује руску нафту, али регион гледа своје интересе

Европска унија покушава да убеди земље Југоисточне Азије да се, у јеку несташица горива изазваних сукобом на Блиском истоку, не окрећу Русији као снабдевачу нафтом. Међутим, у региону који у великој мери зависи од блискоисточних енергената и ђубрива, апели из Брисела за сада не наилазе на много разумевања.

После састанка са министрима спољних послова АСЕАН-а у Брунеју, шефица европске дипломатије Каја Калас, пише "Гардијан", позвала је земље региона да виде "ширу слику", тврдећи да би куповина руске нафте омогућила Москви да настави сукоб у Украјини.

Али, чини се да земље Југоисточне Азије ту "ширу слику" посматрају кроз другу диоптрију: као питање сопствене енергетске безбедности, цене горива и снабдевања храном.

Штавише, Индонезија је прошле недеље најавила увоз до 150 милиона барела руске нафте, након сусрета председника Прабова Субијанта са Владимиром Путином у Москви. Филипини, иначе савезник САД, у марту су примили прву испоруку руске сирове нафте после пет година. Тајланд, према извештајима, преговара са Русијом о куповини ђубрива, док је Вијетнам обновио значај раније постигнутог споразума са Москвом о изградњи нуклеарне електране.

За Русију, криза је већ донела неочекивану добит. Раст цена енергената и привремено изузеће које омогућава куповину санкционисане руске нафте на мору донели су Москви приходе од више милијарди, али и аргумент да су покушаји Запада да изолује Русију пропали. Истовремено, нови талас договора отворио је питање да ли сукоб на Блиском истоку Русији пружа прилику да додатно ојача односе са југоисточном Азијом.

Руски танкер стигао на Кубу упркос америчкој нафтној блокади

Према истраживањима јавног мњења од Џакарте до Ханоја, на несрећу бриселских бирократа, Русија и Владимир Путин уживају добар имиџ. Анкета "Економиста" из 2024. показала је да је у Индонезији и Вијетнаму више од половине испитаника желело победу Русије у сукобу са Украјином, док је истраживање "Пју рисрч центра" из 2025. показало да 64 одсто Индонежана има позитиван став о Русији, у поређењу са 48 одсто о САД.

"Путин се доживљава као снажан лидер који се супротставља Западу и брани традиционалне вредности. Та мачо слика добро пролази у многим земљама региона", оценио је Ијан Стори из сингапурског института ИСЕАС- Јусуф Исак.

Русија има дугогодишње везе са земљама попут Вијетнама и Лаоса, а у делу муслиманског света доживљава се и као држава наклоњена Палестини.

Нуклеарна енергија је област у којој Русија види простор за дубљи продор. Москва је већ потписала уговоре са Мјанмаром и Вијетнамом о сарадњи у нуклеарној енергетици, а актуелна криза је, како оцењује сингапурски аналитичар, натерала земље региона да поново размисле о енергетском суверенитету и диверсификацији.

Недавни енергетски договори имају и политичку симболику. За Индонезију, они су потврда политике несврстаности и порука Западу да Џакарта неће аутоматски следити туђе налоге.

"Индонезија жели признање статуса од Москве и шаље сигнал западном свету и САД да неће играти по њиховим правилима", рекао је професор Лешек Бужински са Аустралијског националног универзитета.

Русија, са друге стране, цени глас Индонезије у међународним форумима као што су УН, Г20 и БРИКС, где Џакарта подржава став да је сукоб у Украјини пре свега "проблем западног света".

У јуну ће у Казању бити одржан заједнички самит Русије и АСЕАН-а поводом 35 година односа. Чак да не донесе велике, конкретне договоре, показаће да Русија, упркос западним санкцијама и изолационим кампањама, и даље има с ким да разговара. И да је број саговорника – већина света.