Трампове лего победе

Читаоце, којима није јасно зашто сам у наслову употребио реч "лего", упућујем да на Јутјубу погледају бројне ингениозне пропагандне записе Ирана, у којима је Трамп приказан као лего играчка ( а и све друго у тим анимацијама). Смејаћете се.

Свестан сам да је број Трампових историјских успеха готово бесконачан, па да ни моја анализа не може бити исцрпна, али ћу овим текстом покушати да оспорим нека од наводних највећих Трампових достигнућа.

Економија САД

Звездане висине привреде САД, о којима председник Трамп упорно говори, у бројкама које дефинишу кључне параметре изгледају овако:

– раст БДП је у 2025. години био око 20 одсто мањи него у претходној години "поспаног Бајдена",

– у 2025. години привреда САД је запослила око 10 пута мање нових људи него у претходној 2024. години,

– буџетски дефицит, са све Илоном Маском, у 2025. години је суштински исти као у расипничкој Баjденовој 2024. години,

– камате на дугорочне обвезнице САД су порасле и тиме не само додатно оптеретиле буџет, него прете да дође до краха тржишта некретнина. Ово због тога што се хипотекарни кредити (камате на њих) утврђују на основу приноса на 30-годишње обвезнице, а оне су сада на око 5 одсто. Ако достигну 6 одсто, потпуни крах тржишта некретнина је неминован,

– прво царине, па затим агресија на Иран и последично скок цене горива и ланчано свих других производа, су довели до пораста инфлације,

– кад смо код царина, Трамп се хвалио како је царинама казнио оне државе које су израбљивале САД, а стварност је да је 96 одсто тог царинског терета пао на грађане Америке и увознике (остављам по страни то што никаквог "израбљивања" није ни било). Од инкасираних око 200 милијарди долара, због одлуке суда да је такво Трампово поступање нелегално, сада држава мора увозницима да плати штету у износу од 166 милијарди долара. Шта је резиме "генијалних" царина у претходном периоду: инфлација, пад животног стандарда, урушавање правног система и мизеран приход за буџет од можда највише 34 милијарде долара.

– дуг вртоглаво расте. Обвезнице се све теже продају. Због тога референтна каматна стопа не може даље да се спушта, тако да и кредити и даље остају скупљи него што је то посрнулој привреди потребно.

САД и савезници 

Тврдње Трампа да би Канада могла да постане 51. држава САД довеле су однос традиционално нераскидиве повезаности Канаде и САД на најнижи ниво икада. Сам премијер Канаде је објаснио да је Америка и раније била агресивна према свету, али су били заједно у злочиначком империјалном подухвату (избор речи је наравно мој, али је суштина верно пренета) који је користио и Канади, а да је сада овакво понашање САД неприхватљиво зато што желе да опљачкају Канаду.

Анексија Гренланда (мислим да је то и те како актуелно у сусрет изборима у новембру) изазвала је прави земљотрес. Не само у Данској која је одлучно устала у одбрану свог суверенитета колонијалног наслеђа (док им суверенитет Србије у погледу колевке и расадника и српства и Србије на КиМ изгледа као тоталитарни каприц Београда који треба сломити свим средствима), него у целој Западној Европи и НАТО, наступило је стање шока и неверице. А након тога се почело у многим метрополама размишљати о томе како да се заштите од САД.

Уследиле су бројне посете највиших државника Кини. И Стармер, Макрон, Мерц, Санчез итд. Тако да од прикључивања идеји САД да се "Кина обузда" нема ништа. Истина, сви они за сада мисле да могу да преваре Кину, тако што ће од ње добити за себе фер економске услове, а Кини и даље уводити препреке на тржиштима ЕУ и Британије (што ће убрзо наићи на отрежњујуће контрамере Кине).

Нападом на Иран, не само да је угрожена ЕУ, него нарочито савезници САД на Далеком истоку. Јапан, Јужна Кореја, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, пре свих, зато што они не могу да функционишу без нафте из залива.

Индонезија је одмах приступила закључењу уговора о дугогодишњем снабдевању нафтом из Русије, а Индија је одустала од обећања Трампу да неће куповати руску нафту.

Филипини су, због тога што немају резерве, у драматичној ситуацији. И баш да видимо на првим следећим изборима да ли ће народ гласати за америчке базе или за враћање на претходну политику добрих односа са Кином и за један мултиполарни свет у коме нема империјалних напада који прете да економију света суноврате у депресију.

Ако наступи најгори сценарио сукоба САД и Израела против Ирана, САД ће моћи да снабде Јапан и можда у извесној мери Јужну Кореју. Сви остали традиционални савезници ће остати без потребних количина нафте. Укључујући и ЕУ.

Напад на Иран

Нема сумње да ће се напад на Иран проучавати, у деценијама које су пред нама, као пример највеће грешке САД икада.

Последица је потпуно усаглашавање стратегија и текућих политика Кине и Русије. Најгоре што се може САД догодити из угла њихових империјалних интереса.

Иран је промовисан у хероја отпора западном империјализму у светским размерама, а међу муслиманским светом стекли су ореол звезде водиље у свим великим претежно сунитским државама на свету.

Последице по арапске земље Залива, због блискости са САД,  доказале су да је највиши степен опасности, ако имаш војне базе САД на својој територији. Потпуно супротно (да се сетимо заборављене Аналене Бербок "за 360 степени") вишедеценијској обмани како војне базе САД/НАТО и пуна сарадња са тим делом света гарантују безбедност и просперитет.

Узгред, ако ипак дође до обимне размене ракетних удара у рату агресије Америке и Израела против Ирана, онда Катара неће уопште бити. Ни Уједињених Арапских Емирата. Кувајт ће бити тешко разорен и преузеће га Ирак. Бахреин тешко разорен и преузеће га проиранска влада. Саудијска Арабија ако буде пасивна само разорена, а ако узме активно учешће против Ирана, такође ће престати да постоји. Односно, вратиће се на број Бедуина који су ту увек живели и у пустињским условима. То су последице "мудре" политике да се не супротстављаш империјалном Западу.

Будуће победе

Мислим на посету Кини за око две недеље, решавање изласка из сукоба са Ираном, решавање надолазеће економске кризе и наравно изборе у новембру за Конгрес и трећину Сената.

То се стварно може најбоље дочарати лего коцкама и анимираним заплетом, тако да ћу овде, у недостатку талента, завршити текст и сачекати да посета Кини прође, како бих могао речима да изнесем шта о томе мислим. Али, само укратко, и ове победе ће личити на претходне.