Западна демократија и изборни неоколонијализам

Обраћајући се на недавно одржаној (14. априла) Међународној научно-практичној конференцији о посматрању и експертизи изборних процеса у Националном центру "Русија", министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров говорио је о тзв. изборном неоколонијализму који практикују режими данашњег глобалног Запада активно делујући на унутрашње политичке токове других земаља.

Према речима Лаврова, "Запад користи различите инструменте за постизање својих циљева – од подстицања "обојених револуција" до вршења притиска војним путем и директних војних интервенција, а једна од најчешћих метода мешања у унутрашње послове других држава, је пракса тзв. изборног неоколонијализма". (Види: https://tass.ru/politika/27099683)

Изборни неоколонијализам у том смислу подразумева да се тзв. демократски избори злоупотребљавају у сврху смене власти неке државе која не поступа у складу са геополитичким интересима западне глобалистичке елите и постављање друге власти која ће у том смислу поступати адекватно, или очување постојеће, ако одговара њиховим интересима.

Све ту наизглед јесте демократски. Одржавају се избори, народ излази на гласање. Свако има право да бира и да буде биран (додуше, не баш свако, о чему ће бити речи касније). Пребројани гласачки листићи легализују и легитимишу будућу, стару или нову власт. Међутим, глобалистички центри моћи одлучују ко су тзв. демократски кандидати, а који су тзв. аутократе огрезле у корупцији и сходно томе изборни процес и његови резултати ће се оспоравати или неће.

Методологија изборног неоколонијализма на који упозорава Лавров, подразумева следеће:

– Утицај на изборе спроводи се преко тзв. независних посматрача као што су нпр. ОДИХР, западне невладине организације као што су National Endowment for Democracy – NED, International Republican Institute – IRI, и др.).

– На различите начине финансирају се и умрежавају разне невладине, опозиционе и тзв. независне групе, тобоже за развој слободе, правде, демократије, људских права и сл.

– Спроводи се медијско и пропагандно деловање које дискредитује владу или кандидате који нису по вољи Западу, а промовишу се они који јесу.

– Притисак, тј. дављење и условљавање доношењем одређених законских решења и забрану доношења закона аутономно, кроз претњу санкцијама, замрзавањем разних фондова и сл., као што је нпр. био случај са тзв. Мрдићевим законима у Народној скупштини Србије.

– Фалсификовање избора, нпр. у Молдавији, како би победио подобни кандидат, или оспоравање резултата, нпр. у Грузији и потенцијално у Србији на следећим изборима ако победи нежељена опција. Примера има много.

Као што смо споменули, не може баш свако да се кандидује.

У Румунији је у марту 2025. године Уставни суд забранио Калину Ђорђескуу да се кандидује и поништен је већ одржани први круг председничких избора из децембра 2024. године на којима је он победио. Одлука је образложена манипулацијама приликом гласања, нетранспарентним финансирањем и утицајем Русије. Дана 9. марта 2025. године, Централна изборна комисија Румуније одбацила је његову председничку кандидатуру са образложењем да не постоје гаранције да ће се он залагати за демократију у Румунији. (О томе смо писали раније овде)

Слично се десило и у Француској, само 22 дана касније, али ту су деловали превентивно. Веома важни председнички избори тамо треба да се одрже 2027. године.

Марин ле Пен важила је за најозбиљнијег кандидата за победу. Међутим, судским путем и њој је забрањено да се кандидује на тим изборима. Наиме, суд у Паризу осудио је Ле Пенову 31. марта 2025. године за проневеру средстава Европског парламента и казнио је између осталог на пет година забране кандидовања за политичку функцију.

Да подсетимо и колико је напора учињено од стране дубоке државе у Сједињеним Америчким Државама да Доналд Трамп не постане нови председник, од десетина кривичних пријава, и политички мотивисаних суђења, до атентата. Најновији случај у хотелу "Вашингтон Хилтон" говори да Трамп ни као председник није довољно безбедан.

У Мађарској нису могли да користе судократску методу, јер судови у Мађарској нису под њиховом контролом, али су зато користили сва друга средства која су им стајала на располагању да Виктор Орбан изгуби изборе који су одржани 29. априла 2026. године.

На пример, у децембру 2025. све земље Европске уније, укључујући и Мађарску, договориле су се око кредита за Украјину од 90 милијарди евра, којим би се највећим делом финансирао наставак рата против Русије. Међутим, у јануару 2026. године Украјина је под лажним изговором прекинула довод нафте Мађарској кроз нафтовод "Дружба".

Као одговор, Мађарска је уложила вето на споменути кредит Украјини и обуставила Украјини доток гаса који јој из Европске уније стиже преко Мађарске. Тада Европска унија кажњава Мађарску, тако што замрзава фондове који су њој били намењени у износу од 35 милијарди евра, истовремено толеришући поступак Украјине око дотока нафте кроз "Дружбу".

Ова очигледно заједничка игра Европске уније и Украјине, показало се, утицала је на резултате избора, јер је довела до одређеног пада стандарда Мађара, инфлације итд. Али, чим су Мађари гласали за нову владу, добили су 27 услова које им је поставила Европска унија, да би добили оних 35 милијарди. А како ће се та средства, ако и дођу, трошити, контролисаће сама Европска унија.

У Србији хибридни рат траје већ више од годину и по дана. Они који се крију иза бренда "студенти" не изјашњавају се по важним политичким питањима. Тзв. студентима строго је забрањено да се по тим питањима изјашњавају, чак им се забрањује да у јавним наступима кажу своје име и презиме, већ се деперсонализују и наступају као медијум тајанствених "пленума".

Медијум (лат. medium) најчешће означава посредника, или средину у којој се нешто дешава. Овај термин, међутим, посебно често користи се у парапсихолошким активностима када поједине особе сматрају да имају моћ да преносе поруке између невидљивих сила и живих.

Најпознатији медијум у том смислу јесте Баба Ванга (Вангелија Пандева Гуштерова) позната по наводној видовитости и општењу са "невидљивим силама". Она је веровала да од мистериозних бића преноси поруке о судбинама људи и разним догађајима у будућности.

Да ли је и "пленум" таква невидљива сила, видећемо.

На следећим изборима, којих ће, изгледа ускоро бити у Србији, могуће су три опције:

1. Студентско-блокадерска групација прекида изборе тако што изазива инциденте који би онемогућили да се избори спроведу до краја. Тада би настао одређени вакуум власти и ту би на сцену ступила Европска унија. Она би у Србију послала разне комисије и политичке комесаре који би наводно били неутрални и званично дошли да помогну се одржи мир, али би истовремено вероватно тражили конституисање тзв. прелазне концентрационе владе која би организовала нове изборе под контролом Европске уније и ОЕБС-а. То би било управо оно што одавно заправо и траже.

2. Студентско-блокадерска групација не прекида изборе, али не признаје да их је изгубила и изазива постизборне нереде. Реакција Европске уније је као у случају 1, али би им било много теже да реализују циљ око прелазне владе, осим у случају великих нереда и оружане побуне, што је у нашем случају мало вероватно.

3. Студентско-блокадерска групација побеђује на изборима. Да ли нас, у случају да се оствари ова опција, чека сличан сценарио као у Мађарској, што се тиче односа са Русијом? Да ли би нова власт увела санкције Русији? Да ли би били присиљени да прекину садашње економско-политичке односе са Кином? Оно што је још горе, да ли би пристали на пријем тзв. Косова у Уједињене нације, а то значи признали би Косово као независну државу, све са оправдањем да је то заправо већ учинила претходна власт иза леђа народу? Поред тога, да ли би следила резолуција о признању наводног геноцида у Сребреници, о чему већ постоји предлог пред Народном скупштином једне прозападне опозиционе групације?

Да ли зато наши студентски "медијуми" не желе о томе да се изјашњавају? А требало би.