Светска банка смањила прогнозу раста привреде Србије: У следећој години предвиђа скромно убрзање

Водећи економиста за Западни Балкан у Светској банци Ричард Рекорд представио је данас у Београду Редовни економски извештај за Западни Балкан према коме је прогноза привредног раста Србије за ову годину смањена са 3,0 на 2,7 одсто, а у 2027. години са 3,1 на 3,0 одсто.

Рат на Блиском истоку неком мајка, неком маћеха: Билион долара нових трошкова за светску економију

Прогнозе изнете у Редовном економском извештају за Западни Балкан показују да ће комбиновани привредни раст земаља ЗБ достићи 2,8 одсто у 2026. што је 0,3 процентна поена испод претходних пројекција.

"Очекује се скромно убрзање раста на ЗБ на 3,2 одсто у 2027. години", казао је Рекорд.

Он је рекао да привредни раст Западног Балкана успорава и да ће раст земаља ЗБ остати успорен током 2026. и 2027. године, под утицајем ефеката конфликта на Блиском истоку, упорне инфлације и појачане неизвесности.

Виши макроекономиста за Србију у Светској банци Лазар Шестовић представио је део извештаја за Србију у коме се наводи да ће очекивани привредни раст Србије у 2026. години бити 2,7 одсто.

Како је наведено, раст је успорен, одражавајући ниже приватне инвестиције и негативан допринос нето извоза, док су ризици појачани у контексту конфликта на Блиском истоку, што утиче на екстерну тражњу, увозне цене енергената и сентимент инвеститора. Раст ће се, како се очекује, опоравити и кретати око три - четири одсто у наредним годинама. Привредни раст Србије мало ће порасти у 2026. на 2,7 одсто, након што је изгубљен замах у 2025. због низа домаћих и екстерних догађаја, наводи се у извештају.

"Оставка премијера и споро формирање владе, политички протести, санкције против Русије у нафтном сектору и још једна лоша пољопривредна сезона довеле су до споријег од очекиваног раста у 2025. Ова дешавања такође су допринела паду нето прилива СДИ за око 50 одсто у еврима. Приватна потрошња је остала отпорна, због раста зарада и потрошачких зајмова. Стопа незапослености се стабилизовала на око 8,7 одсто, али уз стопу незапослености међу младима од преко 23 одсто, због несклада између вештина и потреба, као и ограничене понуде радних места за
особе које тек ступају на тржиште рада", наводи СБ.

Стручњаци СБ указују да потпуни прелазак на тржишну привреду захтева структурне реформе - не само ради убрзања раста и приближавања Србије земљама сличних карактеристика у ЕУ, већ и за стварање иновативне, инклузивне и глобално конкурентне економије, која обезбеђује просперитет својим грађанима.

Ове реформе подижу квалитет институција и дају бољи пословни амбијент, што се може видети у земљама које су избегле замку средњег дохотка, кажу у СБ.
Привреда Србије би, на средњи рок, требало да расте по стопи од три до четири одсто.

Негативни ризици, како је наведено, односе се на државна предузећа која се суочавају са проблемима, недостатак напретка у примени следеће фазе структурних реформи, као и на појачану глобалну и домаћу неизвесност.

Потрошачи у Европи плаћају цех напада на Иран: Где су највише порасле цене горива и за колико

Инфлација ће, како се очекује се, остати повишена током 2026. делом због очекиваног ефекта конфликта на Блиском истоку на цене енергената, али ће на средњи рок остати у оквиру циљаног распона.

Фискална политика у 2026. требало би да углавном буде под контролом, уколико се покаже да су мере за ублажавање енергетске кризе привремене или буду неутралисане мерама на страни потрошње.

Светска банка је иначе јуче саопштила да се очекује да ће цене нафте и гаса у текућој години порасти за 25 одсто у односу на 2025. годину, док ће укупно цене енергената порасти за 24 одсто услед сукоба на Блиском истоку. Оваква прогноза подразумева да ће најоштрија фаза поремећаја на тржишту бити завршена у мају, као и да ће се извоз енергената кроз Ормуски мореуз постепено вратити на ниво пре рата до октобра.