Економија
Тешки метали и хепатитис А у воћу из Србије: Колико су оптужбе из ЕУ озбиљне и какве су последице
У овим случајевима није спорно само што су у воћу пронађене недозвољене супстанце, него што је део воћа реекспортован, односно само је прошао кроз Србију, до фирме увозника у Европи
Бура око тешког метала који је пронађен у малинама које су из Србије извезене у Француску, а које су уствари највероватније реекспортоване из Украјине, још се није ни стишала, а из Немачке је стигла вест да је у бобичастом воћу из наше земље током контроле пронађен хепатитис А. Министарство пољопривреде је саопштило да је инспекција започела контролу фирме "Фриго-паун" д.о.о из Пожеге, која је произвођач замрзнутог микса пореклом из Србије, а у којем има и воћа из Пољске.
У овим случајевима није спорно само што су у воћу пронађене недозвољене супстанце, него што је део воћа реекспортован, односно само је прошао кроз Србију, до фирме увозника.
Агроекономиста Милан Простран каже за РТ Балкан да треба испоштовати сва правила и да је Европска унија ту јако осетљива, али указује да је било случајева када су и погрешили, али да се нико никада из ЕУ није извињавао.
"Наше фирме су губиле много, кад изгубите имиџ, то су велике штете. Често су наши производи под лупом, из разноразних разлога, конкуренција игра своју игру, купци покушавају да надокнаде неки свој губитак, да спусте цену, свако има неку своју рачуницу. То је дуго присутно и требало би да буде наук за све наше, и произвођаче и трговце, да се не играју и да не праве магарећу услугу нашим домаћим производима. Мора се водити рачуна, не треба се лажним евентуално лабораторијским и другим анализама играти. Биће тога и убудуће, али ми морамо да схватимо да је до нас да испоштујемо све што се од нас као продавца очекује да испуни и да иза тога стојите", казао је Простран.
Он је подсетио да су домаћи извозници водили дуге спорове доказивања и да се дешавало да су оптужбе доказане, али да много пута и нису, а да је штета по имиџ српског воћа готово ненадокнадива.
"Извозимо воће за милијарду долара годишње и то нам је прва водећа ставка у извозу пољопривреде и и баш због тога, да бисмо задржали ту позицију, морамо до краја да уозбиљимо и тај део анализа. Дешавали су се и раније спорови, арбитраже, па се дешавало да буду демантоване. Дешава се да некад нешто и промакне. Било је марифетлука да се продаје роба из Србије, а да је то била из Пољске. Не треба ништа искључити", казао је Простран.
Из Министарства пољопривреде су саопштили да је у спорној пошиљци откривеној у Немачкој реч о мешавини меког воћа различитог порекла, која је садржала малину и купину из Србије, као и јагоду, црвену и црну рибизлу и дивљу боровницу пореклом из Пољске.
"Пољопривредна инспекција спроводи службену контролу код субјекта 'Фриго Паун' д.о.о. из Пожеге, док ће фитосанитарна инспекција, на основу добијених података о следљивости, наставити контроле и код произвођача малине и купине из Србије", наводе из ресорног министарства.
Пре само неколико дана, Европска комисија је саопштила да је у пошиљци малина из Србије за Француску пронађена готово двоструко већа количина кадмијума од дозвољене. Према подацима објављеним на сајту РАСФФ за брзо узбуњивање о храни и сточној храни, пошиљка је оцењена као "озбиљан ризик" по здравље потрошача. Кадмијум који је пронађен спада у групу тешких метала.
Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку је рекао за "Бизнис" да присуство кадмијума у оваквим концентрацијама указује да спорне количине нису произведене у Србији, већ да су реекспортоване из других земаља.
"Кадмијум је тешки метал чије се присуство доводи у везу са производњом у зонама интензивних ратних дејстава, у близини рудника или тешке индустрије. Последњих година домаћа производња је значајно смањена, па извозници увозе малину из Украјине, Пољске, Киргистана и Кине. У великом броју случајева ради се о роби дискутабилног квалитета, која се потом реекспортује из Србије", указао је Лепосавић и додао да ово није први случај да пошиљке декларисане као роба из Србије буду проблематичне због реекспорта.
Према његовим речима, крајњи купци не праве разлику између домаће и увезене робе која се извози из Србије, што додатно нарушава репутацију домаћих произвођача на међународном тржишту.
Стручњак из Института за воћарство је истакао да купца не интересује да ли је у питању микс или одакле малина заправо потиче зна само да је производ дошао из Србије и упозорио да се због тога годинама урушава позиција наше земље као извозника".
"Држава би требало да пронађе ресурсе да не црвенимо пред светом, јер је тешко вратити једном изгубљени углед. Свега је било и раније. Ово неће бити последњи случај, биће тога и убудуће, јер људска ћуд је врло чудновата. Јурећи за дохотком и профитом, правимо грешке. Зато морамо да се уозбиљимо и за велике аранжмане, које држава спрема за Далеки исток, било би паметно да укључи своје ресурсе и за тако велике стокове у извозу да и она издаје одређени сертификат, као гаранцију", објашњава Милан Простран.
Он напомиње да наша малина спада у најквалитетније, због поднебља Западне Србије где се најчешће гаји и указује да се тај квалитет не може добити на другим местима.
"Било је марифетлука и раније, али када имате договор са неком државом, она тражи да јој ви испоручујете ваш, домаћи производ, одређеног квалитета. Дешавало се да, када немате довољно робе, увезете са другог тржишта, из Пољске или Украјине, али то се све може после утврдити. Ви морате гарантовати да је производ ваш и да иза тога стојите. Трговци су чудна фела народа, који су спремни на разне марифетлуке, али улог је велики, да изгубите и партнера , будући доходак и тржиште - не исплати се уопште", поручује Простран.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), увоз пољопривредних производа расте последњих десет година када су у питању количина и вредност робе. Србија је од јануара до октобра прошле године увезла 298.308 тона воћа. Највише увозимо банане, јагоде, лимун, остало смрзнуто воће, али све више и малине. У периоду од јануара до октобра прошле године увезли смо чак 6.550 тона! Највише малине увезли смо из Украјине, 1.557 тона, а ово воће смо куповали и у Пољској, Белорусији, БиХ и Молдавији. Увоз малине је од јануара до октобра повећан за четири пута и ово воће је заузело високу пету позицију по вредности увоза.
Live
