Европска централна банка (ЕЦБ) могла би бити приморана да повећа каматне стопе упркос ризику од даљег слабљења економије еврозоне, јер чак и неки од њених опрезнијих креатора политике губе поверење да ће нафтни шок изазван ратом у Ирану брзо избледети.
Гувернер Централне банке Малте Александар Демарко – кога је "Политико" описао као званичника који обично фаворизује ниже каматне стопе како би подржао економски раст – упозорио је да ЕЦБ можда више неће моћи да игнорише инфлацију изазвану најновијим тржишним превирањима и да би на крају могла бити приморана да пооштри монетарну политику како би спречила притисак на цене да се шири кроз економију.
"Изгледи да се преброди овај шок сада бледе, с обзиром на продужење сукоба и изгледе да цене нафте остану високе дуже време", рекао је Демарко за бриселски портал.
ЕЦБ је задржала своју кључну депозитну каматну стопу непромењеном на два посто у априлу, али је упозорила да би продужени сукоб и високе цене енергената могли још више да се прелију у ширу инфлацију – што ће подстаћи захтеве радника за већим платама, док ће предузећа додатно повећати цене.
Већина економиста које је анкетирао Ројтерс очекује да ће ЕЦБ повећати каматне стопе за 25 базних поена на 2,25 одсто на следећем састанку заказаном за 11. јун. Такође предвиђају најмање два, потенцијално три, повећања у 2026. години како би се борили против растуће инфлације вођене енергетском кризом.
Међутим, чак и ако рат на Блиском истоку буде завршен до јуна, то "можда неће довољно охладити цене енергената да креатори политике не реагују", упозорио је Демарко.
Од када су САД и Израел напали Иран крајем фебруара и довели до хаоса у Ормуском мореузу, сирова нафта "брент" је накратко скочила изнад 120 долара по барелу крајем априла. Последњих недеља се креће око 100, значајно више у поређењу са око 70 долара пре кризе.
Да ли је повећање неопходно?
Више каматне стопе у многим случајевима могу помоћи у обуздавању инфлације смањењем потражње у целој економији и успоравањем брзине раста цена.
Међутим, противници тврде да ЕЦБ не би требало да жури са повећањем каматних стопа, упозоравајући да виши трошкови задуживања не могу решити основни проблем поремећеног снабдевања нафтом и да би уместо тога могли продубити економско успоравање.
И потпредседник ЕЦБ-а Луис де Гиндос и гувернер Банке Француске Франсоа Вилероа де Гало недавно су позвали на више података пре заоштравања политике. Главни економиста "Беренберга" Холгер Шмидинг, сматра да, с обзиром на слаб раст и растућу незапосленост, радници вероватно неће тражити повишице.
Критичари заоштреније политике такође тврде да је тренутни шок последица геополитике, што значи да повећања ризикују да понове широко критиковану одлуку ЕЦБ-а из 2011. године о повећању каматних стопа у већ крхкој економији.
Контроверзна одлука о каматним стопама
Током кризе сувереног дуга еврозоне 2011. године, ЕЦБ је два пута подигла каматне стопе покушавајући да обузда инфлацију изазвану растом цена нафте и робе током Арапског пролећа на Блиском истоку и у северној Африци.
Политичка нестабилност и сукоби у главним земљама произвођачима нафте, посебно у Либији, подигли су цену "брента" изнад 120 долара по барелу, што је довело до тога да инфлација у еврозони пређе циљ ЕЦБ-а од два процента.
Истовремено, неколико економија еврозоне, укључујући Грчку, Италију, Шпанију и Португал, већ су биле под озбиљним финансијским притиском након финансијске кризе 2008. године. Критичари су касније тврдили да је ЕЦБ, тада предвођена Жан-Клодом Тришеом, пооштрила политику у најгорем могућем тренутку, помажући да се економија еврозоне врати у рецесију. Централна банка је на крају променила курс касније те године под новим председником Мариом Драгијем.
У скорије време, многи економисти су тврдили да је ЕЦБ реаговала преспоро током енергетске кризе која је уследила након ескалације сукоба у Украјини 2022. године. Креатори политике су у почетку третирали скок цена енергената као привремени и одложили су веће мере пооштравања. Инфлација се на крају попела изнад 10 посто у октобру те године, приморавајући ЕЦБ на најбржи циклус повећања каматних стопа икада забележен, при чему су трошкови задуживања порасли из минуса на 4 посто за нешто више од годину дана. Критичари кажу да је одлагање учинило коначни циклус затезања много болнијим за домаћинства и предузећа.
Шта се сада дешава са економијом?
Економија еврозоне је већ била у проблемима пре него што је ударио нафтни шок рата у Ирану. Немачка економија – традиционално индустријски мотор блока – смањила се за 0,3 посто у 2025. години након што се смањила за 0,2 одсто претходне године, према званичној статистици, јер су произвођачи наставили да се боре са високим трошковима енергије, слабом глобалном потражњом и падом конкурентности.
Европска комисија је у марту упозорила да би чак и краткотрајни поремећај могао смањити раст у 2026. години за 0,4 процентна поена у односу на прогнозу раста од 1,2 одсто пре сукоба.
Домаћинства широм блока такође се још увек опорављају од година повишене инфлације која је смањила куповну моћ и повећала трошкове становања, хране и задуживања након врхунца инфлације 2022. године. Економисти упозоравају да би још један продужени скок цена енергената могао додатно да ослаби потрошњу и индустријску производњу у тренутку када је опоравак еврозоне и даље крхак.
Да ли ЕУ има алтернативне опције за снабдевање нафтом?
ЕУ има алтернативне добављаче нафте ван Блиског истока, укључујући Норвешку, Сједињене Државе и Русију. Аналитичари, међутим, кажу да ни Норвешка ни САД немају довољно слободних капацитета да у потпуности надокнаде продужени поремећај у Заливу.
У међувремену, токови руске нафте нису директно изложени кризи у Ормуском мореузу. Земља и даље снабдева неке земље ЕУ путем изузећа и цевоводних рута упркос санкцијама уведеним након ескалације сукоба у Украјини 2022. године.
Брисел покушава да постепено укине преостали увоз руских фосилних горива из политичких и стратешких разлога, тврдећи да зависност од Москве представља дугорочне безбедносне ризике.
Најновији енергетски шок је закомпликовао ове планове, а Европска комисија је недавно одложила предлог за трајну забрану увоза руске нафте.