Генерални директор Међународне агенције за енергију (ИЕА) Фатих Бирол изјавио је да блискоисточна криза наводи земље да преиспитају своје енергетске политике, инвестиционе приоритете и стратегије како би побољшале енергетску безбедност. Он је рекао да ће, само неколико година након енергетске кризе усредсређене око почетка сукоба у Украјини 2022. године, данашњи шок оставити трајан траг на будуће инвестиционе приоритете.
Инвестиције у енергију у кључним областима нагло су порасле од кризе 2022. године. Данашњи нафтни шок резултат је губитка снабдевања са Блиског истока, који је најконкурентнији регион", рекао је Бирол у објави на друштвеној мрежи Икс.
Како је оценио, кључни фактор у овим критичним одлукама сада и у наредним месецима и годинама биће поверење.
"Трошење на обновљиве изворе енергије је опало, углавном због Кине, али и даље чини 70 одсто укупних инвестиција у производњу електричне енергије. Нуклеарна енергија се враћа. Улагања у енергију из угља и гаса у САД требало би да претекне Кину до 2026. године", истакао је Бирол.
Према његовим речима, трошење на мреже и складиштење енергије расте скоро свуда.
"Одобрења за нове гасне електране су лане оборила рекорд у последњих 25 година. До 2023. године, већина одобрења за гасне електране била је у земљама увозницама гаса, али САД сада доминирају поруџбинама, вођене потражњом у центрима података", навео је он.
Како каже, доступност турбина постаје изазов на неким тржиштима.
"Кина сада чини преко трећину глобалних јавних инвестиција у истраживање и развој у енергетици, а њен удео у корпоративним издацима за истраживање и развој у секторима везаним за енергетику порастао је на више од 40 одсто од укупног глобалног износа", рекао је директор ИЕА.
Европске државе управо трпе огромне губитке због рата у Персијском заливу. Према Си-Ен-Ену, закључно са 22. априлом, укупни европски губици због енергетске кризе износили су вртоглавих 28 милијарди долара. Али, то је само врх леденог брега. Плус 90 милијарди долара за "помоћ Кијеву". Плус 800 милијарди за наоружавање ЕУ. Плус трошкови за амерички прескупи течни гас.
И док се, усред наглог процеса диверсификације извора снабдевања нафтом, проузрокованог прекидима у снабдевању због рата у Персијском заливу, јапанске и јужнокорејске фирме, уз благослов својих држава, окрећу руским и другим раније запостављеним снабдевачима, Брисел не одустаје од своје тврдоглаве и погубне политике одрицања од руских енергената.
Европска унија налази се у константној кризи од 2022. када је због Специјалне операције у Украјини одлучила да се одрекне руских енергената и пребаци на алтернативне и скупље опције попут течног гаса из САД.
Та одлука им се врло брзо обила о главу вртоглаво подигавши трошкове живота. Најгоре је прошао такозвани "мотор" Европе – Немачка. Земља која је захваљујући јефтиним руским енергентима постала покретач привредног развоја Уније, сада грца.
Рат на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза кроз који пролази петина светске нафте гурнули су Стари континент назад у хаос. За разлику од САД које су самоодрживе, Европа зависи од увоза енергената, а сада још мора да се бори за њих са конкурентима.