"Србијагас" тужи Литванију: Покренута међународна арбитража због панчевачке "Азотаре"

Јавно предузеће "Србијагас" покренуло је поступак међународне инвестиционе арбитраже против Републике Литваније, јавља специјализовани међународни правни портал "Глобал арбитрејшн ривју" (ГАР), а преноси "Екапија". Српска државна компанија пред специјализованим међународним арбитражним трибуналом који још није именован, оптужује правосуђе балтичке државе да је дуготрајним судским одлагањима обезвредило милионске арбитражне пресуде које је "Србијагас" раније добио, а, које се, по свему судећи, тичу панчевачке "Азотаре".

Наш избор

Потреси на тржишту минералног ђубрива: Србија сигурна због увоза из Русије

"Србијагас" кроз овај поступак очигледно покушава да надокнади потраживања која би, према проценама, са затезним каматама и трошковима вишегодишњег суђења, могла да достигну вишемилионске износе и до 20 милиона евра.

Српску страну је у вези са спором око приватизације "Азотаре" заступала литванска адвокатска канцеларија, а пошто су литвански бизнисмени у међувремену банкротирали, српско предузеће одштету сада потражује директно од државе Литваније, а правни основ је билатерални споразум о заштити инвестиција из 2005. године.

Хронологија спора: Од приватизације до рата контра-тужбама

Корен овог комплексног правног чвора сеже у 2006. годину, када је конзорцијум литванских компанија, предвођен групацијом "УАБ АРВИ ир ко" и компанијом "Санитека", у партнерству са домаћим "Универзал холдингом" купио панчевачку Азотару за 13,1 милиона евра.

Међутим, сарадња је убрзо прекинута. У званичним извештајима Савета за борбу против корупције Владе Србије касније је наведено да су инвеститори супротно уговору отуђили кључни производни погон фабрике Карбамид 2, који је продат купцима из Руске Федерације, као и да је фабрика финансијски оптерећена преко повезаних привредних друштава у иностранству. Држава Србија је због неиспуњавања уговорних обавеза 2009. године раскинула приватизацију, а управљање и већински пакет акција преузео је "Србијагас".

Раскид купопродајног уговора покренуо је прву велику међународну арбитражу исте године, у којој је Србија претрпела финансијски ударац. Наиме, литвански инвеститори су поднели тужбу против државе Србије, тврдећи да је приватизација раскинута незаконито и потражујући одштету од преко 50 милиона евра. Међународни арбитражни суд је пресудио у корист Литванаца, обавезавши Србију да им исплати око милион евра одштете због начина на који је фабрика одузета.

Анализа РТ Балкан: Зашто је Закон о управљању јавним предузећима на поправном

"Екапија" наводи да су продаја и потоње черупање "Азотаре" имали свој кривично-правни одјек и у Србији, с обзиром на то да је приватизација Азотаре била део извештаја о спорне 24 приватизације. "ХИП Азотара" је пред Привредним судом у Београду покренула званичну тужбу за накнаду штете у износу од 45 милиона евра. Домаћи медији детаљно су те 2012. године извештавали о акцијама Тужилаштва за организовани криминал, подизању оптужница и привођењу бивших домаћих руководилаца и чланова конзорцијума због сумње да је нелегалном продајом погона држава оштећена за вишемилионске износе.

Правна битка се ту није зауставила. Након што је преузео управљање над Азотаром, Србијагас је правно наследио и потраживања за штету коју су Литванци направили фабрици пре раскида уговора и покренуо међународне спорове пред Међународном трговинском комором и Бечким међународним арбитражним центром. Донете су укупно четири арбитражне одлуке којима је потврђена обавеза литванске стране да надокнади штету од 8 милиона евра.

Током процеса принудне наплате у Литванији, правни портал "ЦЕЕ Легал метерс" пренео је да су адвокати "Србијагаса" пред тамошњим Апелационим судом успешно оспорили уговоре о преносу имовине које су власници групације "Арви" обављали ка трећим лицима, вративши у стечајну масу имовину од око 40 милиона евра. Ипак, због коначног банкрота холдинга "Арви", стварна наплата је изостала, што је и довело до покретања најновије инвестиционе тужбе.

Процеси пред литванским правосуђем трајали су скоро пуних десет година. Иако је Врховни суд Литваније у фебруару 2024. године донео коначну одлуку у корист "Србијагаса", српска страна сада има аргумент да је дугогодишње трајање процеса онемогућило стварну наплату. Према ставу тужитеља, током деценије судског чекања првобитни дужници из групације "Арви" су ушли у стечај и пренели део имовине на трећа лица, чиме су добијене пресуде у пракси постале ненаплативе, због чега се одговорност за насталу финансијску штету сада адресира директно на државу Литванију.

Шта "Србијагас" мора да докаже?

Како показује званична хронологија, "Србијагас" у овај поступак улази са позиције доказаног повериоца који већ има правоснажну победу пред Врховним судом Литваније. Међутим, пред новим међународним трибуналом, српско предузеће сада има знатно тежи задатак. Они морају да докажу да је држава Литванија прекршила уговор о заштити инвестиција тако што је дозволила да њени судови процес извршења растежу читаву деценију. У пракси инвестиционих спорова, стандард за доказивање "порицања правде" неком државом је изузетно висок, због чега ће "Србијагас" морати да докаже директну узрочно-последичну везу између спорости судова и немогућности наплате дуга.

(Не)исплативост страних инвестиција у Србији: Где нас је довела "трка ка дну"

Уколико "Србијагас" успе у поступку, случај би могао представљати један од ретких примера у међународној инвестиционој арбитражи да државно предузеће из земље кандидата за чланство у Европској унији добије одштету од државе чланице ЕУ због наводних пропуста њеног правосуђа.

Док "Србијагас" на Балтику води битку за старе дугове, сама панчевачка фабрика је прошла кроз нове власничке трансформације. Након што је над њом 2018. године отворен стечајни поступак, "Азотару" је 2021. године купила домаћа приватна компанија "Промист" за око 5,5 милиона евра. Око фабрике је недавно избио нови међународни привредни сукоб са америчком корпорацијом "Нитрон група" око наводних дуговања, о чему се тренутно воде процеси пред домаћим правосуђем.

Док привредни спорови трају, актуелни планови за локацију панчевачке фабрике предвиђају промену намене земљишта и изградњу модерног дата центра на простору некадашњег највећег произвођача минералних ђубрива и азотних једињења у целој бившој Југославији.