Економија

Рок за преговоре о НИС-у 1. јул: Хоће ли ОФАК поново "свирати" продужетак

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић рекао је да је држава урадила све што је у овом тренутку било могуће, али да кључни део преговора тек предстоји, на релацији "Гаспром" - МОЛ
Рок за преговоре о НИС-у 1. јул: Хоће ли ОФАК поново "свирати" продужетак© Нафтна индустрија Србије

Преговори Владе Србије и мађарског МОЛ-а завршени су јуче потписивањем акционарског уговора о даљем управљању НИС-ом. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да ће споразум, у случају купопродаје НИС-а, омогућити даљи развој ове компаније, снабдевање српског тржишта и рад Рафинерије у Панчеву. 

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић рекао је да је држава урадила све што је у овом тренутку било могуће, али да кључни део преговора тек предстоји.

"С наше стране, ми смо урадили све што је могуће. Део везан за договор између МОЛ-а и српског дела је решен, али то не значи да је цело питање готово. Остаје да се постигне договор на релацији 'Гаспром' - МОЛ, без чега није могуће говорити о коначном решењу", истакао је Мијушковић за РТС. 

Указао је и на то да све краћа продужења лиценце ОФАК-а могу да значе да су преговори у завршној фази, али и да америчка страна постепено губи стрпљење.

"Сваког пута када се то догађало, претпостављам да су постојале јасне гаранције зашто је дато то продужење. Сад видимо да је то све краће и краће, што или говори о томе да су преговори у завршној фази, а надам се да јесу, или о томе да америчка страна полако почиње да губи стрпљење", навео је Миушковић.

Он је говорио и о могућности да Србија стекне додатних пет одсто удела у НИС-у.

"Ви са додатних пет посто нисте, наравно, и даље већински власник, али добијате могућност вета, да тако кажемо, на неке негативне потенцијалне одлуке које би се односиле на компанију, а које не би биле у интересу Србије", рекао је и додао да би на тај начин било онемогућено мењање основне делатности компаније или продаја кључних делова имовине без сагласности српске стране.

Посебно важним оценио је очување рада Рафинерије нафте у Панчеву и постојећег броја запослених.

"За нашу страну то је заиста била црвена линија, односно неопходност, јер чим имате велики број радних места, ту је пута број чланова породице. Било је важно да се на неки начин обезбеди стабилност“, рекао је Миушковић.

Професор Факултета политичких наука Страхиња Обрадовић указао је да су се околности у којима се воде преговори значајно промениле од њиховог почетка. Рекао је да руска страна нема интерес да процес брзо оконча и подсећа да се од 19. јануара, када је постигнут обавезујући начелни споразум о будућем купопродајном уговору, "нисмо одмакли".

Према његовим речима, сукоб у Украјини, санкције Русији и нови односи великих сила утицали су и на приступ америчке администрације руским енергетским компанијама.

"Динамика је дефинитивно утицала на поступање америчке администрације када је реч о санкционисању руских енергетских компанија и извесне дозе флексибилности коју је показала", оценио је Обрадовић.

Он је рекао да му се највероватнијим чини ново временски ограничено решење после 1. јула, јер ни ОФАК-у, "није у интересу да буде угрожена енергетска безбедност Србије".

image
Live