Јесењи Крстовдан: Зашто се данас пости и бере босиљак

Крстовдан се обележава као црвено слово у календару и верници тај дан посте, а многи једу само хлеб и грожђе.

Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека "Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости".

Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.

Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару.

На тај празник истовремено се слави и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим. Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње, јесењи 27. септембра и зимски 18. јануара.

Обичаји и веовања

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.

На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На тај дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све "ићи наопако".