Економија
Ђедовић: Инфраструктурно повезивање кључно за енергетску сигурност региона
Министарка енергетике која је путем видео линка учествовала на министарском панелу регионалне конференције "Енергетски заокрет 2" у Тузли је нагласила и да је Србија претходних година ојачала своју позицију у снабдевању гасом изградњом "Балканског тока", преко којег нам стиже руски гас, а преко којег се не снабдева само Србија, већ и земље централне Европе
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас, на регионалној енергетској конференцији у Тузли, да је енергетско повезивање кључно за енергетску сигурност Балкана и југоисточне Европе, јер само добро повезане земље могу бити енергетски безбедне и отпорне на енергетске шокове и турбуленције.
"Енергетски сектор нарочито је подложан геополитичким утицајима, што је видљиво од почетка рата у Украјини, али и током сукоба на Блиском истоку. Потребно је да и појединачно и колективно, као регион, јачамо нашу позицију бољим енергетским повезивањем, диверсификацијом рута снабдевања и изградњом нових производних капацитета. Енергетски системи у региону грађени су пре 30, 40 и 50 година и потребна су велика нова улагања, која су важна и за декарбонизацију и за сигурност снабдевања наших грађана", поручила је Ђедовић Хандановић, која је путем видео линка учествовала на министарском панелу регионалне конференције "Енергетски заокрет 2" у Тузли.
Министарка је подсетила да је Србија направила велики искорак у претходне четири године додавањем 426 мегавата нових капацитета у систему ЕПС-а, што се није десило од деведесетих година.
"Захваљујући подстицају приватним инвестицијама, капацитети обновљивих извора повећани су у истом периоду три пута, са око 400 мегавата на око 1.200 мегавата. Произведену енергију преузима наша електропривреда и користи се пре свега за потребе наше привреде и грађана", навела је Ђедовић Хандановић, саопштило је ресорно министарство.
Према њеним речима, планом "Србија 2035" планирано је укупно 14,4 милијарди евра улагања у енергетски сектор, што ће позитивно утицати на енергетску сигурност и диверзификацију снабдевања Србије, Западног Балкана, али и Централне и Источне Европе.
"Највеће инвестиције предвиђене су у производне капацитете, око 6,5 милијарди евра, око 2,4 милијарде евра планирано је за преносни и дистрибутивни систем, а око 1,2 милијарде евра за гасни сектор. Планирамо да повећамо прекограничне капацитете на преносној мрежи са око 4.000 мегавата на више од 6.000 мегавата, кроз боље повезивање са БИХ, Црном Гором, Бугарском, Мађарском.
Трансбалкански коридор, као пројекат који ће на преносној мрежи повезати Румунију, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и даље ка Италији, у завршној фази је и очекујемо да ће бити завршен у наредне две до две и по године", рекла је министарка.
Додала је да је важно да је отпочео дијалог између Србије, Републике Српске и Федерације БИХ о коришћењу хидропотенцијала реке Дрине кроз заједничке пројекте.
"Већ имамо сарадњу са Републиком Српском и заједничко предузеће наших електропривреда за хидроелектране на Горњој Дрини и верујем да на основу тог примера можемо разговарати о сарадњи и пројектима на Средњој Дрини", навела је министарка.
Значај "Балканског тока"
Говорећи о пројекту РХЕ "Ђердап 3", који је значајан у регионалним оквирима, Ђедовић Хандановић је рекла да је недавно расписан јавни позив на основу Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике, и да је прошле недеље истекао рок заинтересованим компанијама из САД за достављање писма о заинтересованости.
Нагласила је и да је Србија претходних година ојачала своју позицију у снабдевању гасом изградњом "Балканског тока", преко којег нам стиже руски гас, а преко којег се не снабдева само Србија, већ и земље централне Европе, а потом и завршетком гасне интерконекције са Бугарском у 2023, преко које Србија добија гас из Азербејџана.
"Наставићемо да улажемо у интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом и да јачамо нашу унутрашњу гасну мрежу, јер је Србија, по свом средишњем положају у региону, чвориште за транзит гаса са југа ка северу, као и на правцу исток-запад. Посебно нам је важна сарадња са Светском банком, која ће бити фокусирана на јачање унутрашње гасне мреже и нова гасна складишта", рекла је Ђедовић Хандановић.
На панелу су учествовали и министар индустрије, рударства и енергије Републике Српске Петар Ђокић, министар енергије, рударства и индустрије Федерације Босне и Херцеговине Ведран Лакић, државни секретар Министарства господарства Републике Хрватске Ведран Шпехар, државни секретар Министарства енергетике и рударства Црне Горе Матија Медојевић, посебни изасланик Министарства енергетике САД Џошуа Волц и први саветник и шеф Одсека за добро управљање Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини Карел Лизерот.
Live
