Кина, НОМИ и ми: Чијем ће интересу служити АИ

Током овогодишње "Недеље српског филма у Кини" делегацији Филмског центра Србије била су додељена два званична возила културне манифестације, нови спортско-теренски НИО ES8 СУВ, због величине зван "Дневна соба" на струју. Сапутник у ES8 је НОМИ, физички робот на командној табли, у облику мале кугле са "главом" и "лицем". Заснован на вештачкој интелигенцији (АИ), Номи беспрекорно поступа пошто му кажете да отвори прозор, пусти музику или на седишту укључи масажер за леђа и ноге. У разговору на различитим језицима паметан је и духовит.

Робот је дизајниран да опонаша људску емоционалну интеракцију – окреће се ка особи која говори, прати покрете, успоставља контакт очима и реагује изразима лица. Управља функцијама као што су клима, навигација, медији и светла, памти склоности корисника и реагује у зависности од ситуације.

НОМИ-ја непрестано усавршавају путем бежичних софтверских ажурирања. До сада је прикупио више од 2,7 милијарди интеракција са корисницима. Име "НОМИ" потиче од енглеског израза "Ноу ми" ("Упознај ме"), што симболизује "разумевање" корисника. 

АИ постепено постаје део стварности, што је показала и недавна Светска конференција о вештачкој интелигенцији (ВАИК) 2026. у Шангају, двадесетпетомилионском финансијском и привредном седишту, те "предводници" националне стратегије НР Кине. Преко 3.000 експоната више од 1.100 компанија на неколико локација током ВАИК пружило је импресивну слику напретка Кине у великим језичким моделима, напредном рачунарству и хуманоидној роботици. 

Тако су роботи завртали матице на симулираној линији производње електричних аутомобила. Три машине, радећи на истом систему АИ, дистрибуирале су наруџбине у тобожњој апотеци. У близини су посетиоци опремљени лаким слушалицама са микрофоном, користећи само мисли као мождане сигнале, управљали ликовима глобално популарне видео-игре "Црни мит: Вуконг", настале на кинеској митологији.

Иза спектакла на ВАИК стоји питање кинеских званичника и научника: ко ће писати правила за регулисање АИ и чијим ће интересима она служити?

ВАИК је организована и зато што кинеске компаније настоје да покажу како су блиски конкуренти Силицијумске долине, упркос ограничењима која им САД постављају за приступ напредним чиповима. Компанија "Муншот АИ" управо је објавила Кими К3, модел са 2,8 билиона параметара који компанија назива првим отвореним моделом у таквом обиму. Компанија "Жипу АИ" (позната у иностранству као Z.ai) промовише свој отворени модел ГЛМ-5.2 као јефтинијег конкурента водећим америчким системима.

Кинески отворени модели – у оквиру којих свако може слободно да преузме, користи и мења кључне делове неког програма – добијају све већу популарност у свету. Посебно у земљама у развоју којима недостају средства за изградњу напредних система или плаћање скупих услуга. "Мајкрософтова" јануарска студија обелоданила је да кинеском "ледоломцу" ДипСику расте популарност широм Африке, подстакнута нижим препрекама за приступ и партнерством са сународничким "Хуавејем".

Пекинг сада покушава да искористи таква достигнућа ради повећања утицаја на глобално управљање АИ. Да ли би АИ – можда најважнија технологија наше ере – требало да буде искључиво власништво неколико корпорација и једне, све ратоборније суперсиле, или би је требало развити као заједничко добро човечанства? Управо је то питање, индиректно, поставио председник Си Ђинпинг у програмском говору на отварању ВАИК, пред председницима и званичним представницима власти, пословним лидерима, научницима и истраживачима из више од 100 држава и међународних организација.

Било је то прво обраћање шефа државе и генералног секретара Комунистичке партије на конференцији ВАИК од њеног утемељења 2018. То наглашава одлуку Пекинга да глобално управљање АИ постане национални стратешки приоритет НР Кине.

Цитирајући стару кинеску изреку, Си је приметио да "једна жица не може да произведе музику, а једно дрво не може да чини шуму". Инсистирао је да развој АИ "не би требало да буде соло наступ једне земље, већ симфонија међународне сарадње".

Сматра се да је управо соло наступ оно што Вашингтон има на уму. Трампова администрација је проширила контролу извоза на напредне америчке моделе АИ и подсећа чак и европске компаније да су зависне од веза са технологијама из САД. 

Сијев говор оповргава овај приступ, сматрају критичари плана из Вашингтона. Тамо где Вашингтон користи "националну безбедност" као оружје за оправдање свог рата чиповима, Си позива међународну заједницу да се "заједнички супротстави прекомерном ширењу концепта националне безбедности у области АИ и да сигурност једне земље стави испред безбедности других".

Док Вашингтон захтева да свет усвоји "америчке вредности" заједно са АИ програмима, Си инсистира да АИ "не би требало да крњи или подрива разноликост светских цивилизација или посебност култура различитих земаља". 

Овогодишњи скуп ВАИК показао је да се кинеско-америчко ривалство у АИ више не своди на стварање најмоћнијих модела и рачунарску снагу. Сада је то такмичење за формирање екосистема АИ, дефинисање глобалних правила и јачање утицаја на развој технологије широм света. 

Један од разлога је што су САД обликовале многа правила за сферу интернета. Покретањем Светске мреже 1990. године, интернет се брзо глобално ширио. Са предностима у технологији, капиталу и платформама, САД су деценијама играле водећу улогу у обликовању развоја интернета и глобалних правила у областима као што су дигитална економија, управљање подацима и сајбер-безбедност. 

Пекинг не жели да НР Кина у доба АИ поново постане обичан учесник. АИ постаје кључна технологија која обликује економску моћ, војни потенцијал и међународни утицај, а Кина сматра да то може искористити за повећање властитог утицаја у светским пословима. Компаније као што су "Гугл", "Епл", "Мајкрософт", "Амазон" и "Мета" створиле су значајан део глобалног екосистема интернета.

Кинеска свеобухватна национална моћ данас је много већа него у доба настанка интернета. Зато Пекинг жели да пређе са улоге следбеника правилника на улогу предлагача правила.

На самиту о АИ у Паризу 2025, Кина је саопштила да се "противи завођењу граница на основу идеолошких разлика, прекомерном проширењу концепта националне безбедности или политизацији питања трговине и технологије". Тај став је Си у Шангају понудио као програм глобалног управљања.

Тумачење је да НР Кина не размишља у категоријама "трке АИ". Превасходност Пекинга није супериорност, већ самодовољност, ширење и примена, што технологију чини корисном, јефтином и свестраном.

Председник Си је најавио 5.000 стипендија за обуку у АИ земљама у развоју у наредних пет година и сарадничке центре који служе АСЕАН-у, Арапској лиги, Афричкој унији, Заједници земаља Латинске Америке и Кариба, Шангајској организацији за сарадњу и БРИКС-у. На конференцији је такође потписан споразум о оснивању "Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције" (ВАИКО), са седиштем у Шангају, што се сматра првом међувладином организацијом која се посебно бави АИ. Из Пекинга кажу да ће ВАИКО помоћи земљама Глобалног југа да развију технологију и учествују у изради међународних прописа. 

Кина је иницијативу за стварање светске организације за сарадњу у области АИ покренула 2025. Исте године су Уједињене нације изгласале Резолуцију о оснивању ВАИКО. САД су једине гласале против. Генерални секретар УН Антонио Гутереш сведочио је у Шангају учлањивању држава у ВАИКО.

АИ је престала да бива доживљавана као још једна технолошка новина. Сада је моћан алат способан да утиче на глобалну геополитичку архитектуру. Конкуренција између НР Кине и САД у развоју АИ наставља да расте.

ВАИКО и од администрације председника Трампа у јуну покренут "Пакт Силика" нису само "две групације", већ системи са потпуно другачијом логиком. Прва се бави "утирањем путева", а друга "подизањем зидова".

У основи је то надметање два концепта глобалног поретка у АИ. Једна страна покушава да изврши промене у глобалним правилима и стандардима АИ кроз отвореност и јачање, друга настоји да одржи хегемонију кроз контролу и ексклузивност.

Чланице ВАИКО су 29 држава оснивача, чије су језгро земље Глобалног југа, попут НР Кине, Русије, Бразила, Индонезије, Јужне Африке... Међу њима је и Србија.

"Пакт Силика" су, пак, потписале 24 земље, углавном традиционални савезници САД, чланице Г7, Јужна Кореја, Израел... Придруживањем групе латиноамеричких земаља сада их је 35.

Главни циљ ВАИКО јесте уклањање препрека развоју технологија АИ, премошћавање глобалног дигиталног јаза и стварање инклузивног, сигурног и поштеног глобалног система управљања АИ. Насупрот томе је обезбеђење сигурности и одрживости ланца снабдевања АИ и смањивање стратешке зависности од НР Кине.

Кинески развојни модел заснован је на отвореном коду, па помаже земљама да самостално развијају способности АИ. Супротан је ексклузиван, контролисан и зависан, са циљем стварања затвореног технолошког екосистема са центром у Силицијумској долини.

Судар ова два пута чини сложену глобалну слику: са једне стране, свет ризикује да буде подељен у два различита технолошка окружења. 

Са друге, избор међу државама није "или-или". Казахстан се истовремено појављује на обе листе, што указује на то да вишевекторска стратегија опстаје. Индонезија се наводно консултује о учешћу и у "Пакту Силика", у нади за уравнотежен приступ сарадњи на пољу АИ са НР Кином и САД. Средње силе, у које у Пекингу увршћују и Европску унију, придружиле су се "Силицијумском свету" како би осигурале сигурност ланца снабдевања, али можда, такође, желе да задрже независност у управљању АИ.

Влада Србије је 25. јуна 2026. донела одлуку о успостављању основе за вођење преговора и закључивање споразума, чиме је стекла статус оснивача ВАИКО. Из Европе су то још Белорусија и Русија. Стручњаци у Москви процењују да ће државе које су прве ушле у ВАИКО моћи да утичу на стандарде АИ, а имаће и економску предност. Други се присећају циничне вашингтонске изреке "или за столом или на менију", или деценија сурове стварности: "Учешће доноси корист, одсуство је патња."

У глобалној дискусији постоји забринутост да АИ може бити ново средство за САД да одрже глобалну хегемонију. Технолошки монопол прети да постане нова врста контроле. "Уколико САД могу да блокирају АИ, контролисаће Глобални југ још 200 година", мрачно је коментарисао један бразилски активиста.

На Глобалном југу одзвања критика "дигиталног или алгоритамског колонијализма". Критичари су забринути да би Глобални југ могао поново да буде "добављач података, радне снаге и ресурса", док би Север учврстио своје предности.

Зато један од водећих кинеских теоретичара међународних односа, Ђанг Вејвеј, сматра да земље БРИКС-а, са скоро половином светске популације и око 40 одсто глобалног бруто домаћег производа мерено паритетом куповне моћи, прелазе са учешћа у управљању АИ на "дефинисање правила". Њихова економска, демографска и сировинска тежина даје им прилику да оспоре правила која у великој мери обликују западне владе и технолошке компаније, поручује Ђанг, чести гост Београда последњих година.

Који модел ће моћи да привуче више следбеника? Зависиће од тога ко може ефикасније да реши властите унутрашње супротности и пружи човечанству привлачнију и одрживију будућност.