Савез немачке индустрије (БДИ) упозорио је да све већи "проблеми са Кином", наводно, снажно и свеобухватно погађају индустрију Немачке, тврдећи да Немачка доживљава "кинески шок 2.0".
Под појмом "кинески шок" (China Shock) првобитно се подразумевао снажан утицај наглог раста кинеског извоза на индустрију и тржиште рада западних земаља након приступања Кине Светској трговинској организацији 2001. године. Немачка је у том периоду, међутим, углавном имала користи од успона Кине, јер је значајно повећала извоз машина, индустријске опреме, аутомобила и других производа високе додате вредности на кинеско тржиште. Кина је тада пре свега била производна база и велико извозно тржиште, а не директан конкурент немачкој индустрији у најсофистициранијим технолошким секторима.
Немачка одавно није конкурент Кини
Појам "кинески шок 2.0", који се све чешће користи у Немачкој, означава фазу у којој је Кина глобални технолошки конкурент, односно у немачкој јавности и немачким медијима то тако представљају, премда та земља одавно није "конкурент" Кини на плану светске економије. Ни Берлин ни Брисел, притом, не узимају у обзир политику коју воде на плану економске и војне конфронтације са Русијом, већ проблем виде искључиво у кинеском економском успону.
Укратко, уместо да мења себе, немачка индустрија радије прибегава изражавању забринутости због брзог напретка Кине у производњи електричних возила, робота, батерија, фотонапонских система, вештачке интелигенције и других високотехнолошких области.
За разлику од првог "кинеског шока", када је главни изазов била ценовна конкуренција, сада је у средишту пажње кинеска способност да преузме примат у светској економији квалитетом, иновацијама и технолошким развојем.
Немачка, без претеривања, заправо панично указује на зависност од кинеских критичних сировина и компоненти, као и на наводне ризике по ланце снабдевања, без преиспитивања властитог економског модела у епохи која је наступила.
Дневни лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" пренео је у понедељак изјаву Тање Генер, извршне директорке Савеза немачке индустрије, да њена организација "уочава све веће проблеме са Кином као конкурентом", што јасно указује на извесну дезоријентацију у погледу разумевања процеса који се одвијају у свету.
Генер тврди да Кина има огроман утицај на немачку индустрију, укључујући "зависност од критичних сировина, значајно потцењену валуту и државом изазване прекомерне производне капацитете".
Томе се, како је навела Генер, додаје и амбиција Кине да постане глобални тржишни лидер у кључним технологијама.
Немачка да ради на себи, а не на другима
Кинески аналитичари, са друге стране, тврде да узрок проблема није јачање Кине, већ управо унутрашње слабости немачке привреде, попут високих трошкова енергената, прекомерне регулативе и успорене индустријске трансформације.
Немачка би, према кинеском гледишту, требало да се суочи са сопственим проблемима и унапреди своју конкурентност. Измештање унутрашњих структурних проблема на спољне факторе, напомињу у Пекингу, не помаже стварном решавању проблема немачке привреде, нити ће подстаћи обострано корисну сарадњу између Кине и Немачке.
"Током протекле две деценије, Немачка и друге европске компаније у областима као што су аутомобилска индустрија и машиноградња остваривале су добит користећи предности отвореног кинеског тржишта, комплетних ланаца снабдевања и релативно ниских трошкова", изјавио је овим за "Глобал тајмс" Ђен Ђунбо, директор Центра за односе Кине и Европе при Институту за међународне студије Универзитета Фудан.
Конкуренцију прихватају само док доминирају тржиштем
Ђен Ђунбо је објаснио да су сада, када је Кина унапредила своју индустрију и изградила конкурентност у областима као што су електрична возила и фотонапонска технологија, европске земље, укључујући Немачку, почеле да описују нормалну тржишну конкуренцију као тобожњи шок и наводну претњу.
"Кина је непрекидно улагала и спроводила истраживање и развој у области критичних сировина. Њене технолошке предности и извозне контроле које су у складу са прописима не представљају препреке. Преувеличавање овог питања и његово коришћење за притисак на Кину да напусти сопствени систем управљања је неразумно", истакао је, такође у изјави за "Глобал тајмс", Џоу Ми, истраживач при Кинеској академији за међународну трговину и економску сарадњу.
Џоу је навео да је тврдња немачких аналитичара о "потцењеном јуану" још мање одржива, јер су девизни курсеви пре свега одређени тржиштем и економским основама.
"Што се тиче питања 'прекомерних капацитета', Кина је у више наврата одговорила на те тврдње и објавила релевантну белу књигу како би пружила систематско објашњење. Такозвани 'прекомерни капацитети' нису били изазвани од стране владе. У одређеним периодима и под специфичним тржишним условима, известан степен привремене неравнотеже између понуде и тражње заиста може настати. Међутим, такве неравнотеже треба заједнички решавати јачањем размене информација и повећањем транспарентности, а не подизањем трговинских баријера или прибегавањем претњама", рекао је Џоу.
Почетком 2019. године, Савез немачке индустрије позвао је у свом стратегијском документу на преусмеравање немачке политике према Кини. У документу је наведено да тржишну економију треба учинити "отпорнијом". Кина је описана као партнер, али и све више као системски конкурент. У Стратегији Немачке према Кини из 2023. године, Кина је, у складу са одговарајућим стратегијским документима Европске уније, означена као партнер, конкурент и системски ривал.
Ђен је рекао да, иако Немачка тврди да подржава мултилатерализам и правила Светске трговинске организације, она покушава да прибегне једностраним трговинским инструментима.
На дуги рок, то ће само убрзати деиндустријализацију њене индустрије – јер ће истински конкурентне компаније наставити да траже оптималну глобалну расподелу ресурса.
Хоће ли Немачка увући ЕУ у трговински рат са Кином?
Према извештају о иновацијама Немачке привредне коморе у Кини, 81 одсто компанија из аутомобилске индустрије наводи да је локализација њиховог истраживања и развоја у Кини убрзала темпо њиховог развоја током протекле две године, 79 одсто компанија је навело да им је локализовано истраживање и развој у Кини смањило трошкове истраживања и развоја у поређењу са Немачком, док је 70 одсто заслуге за додатне уштеде приписало партнерствима у области иновација у Кини.
Оно што донекле буди извесну наду по питању "кинеског шока 2.0" у Немачкој, кључној економији Европске уније која посустаје због политике економске и војне конфронтације са Русијом, јесте изјава Генерове да Европа, ипак, не треба у потпуности да се изолује од Кине, али је ситуација предалеко од оптимистичне имајући у виду да је прошле недеље "Блумберг" пренео да Немачка "мапира рањивости у кинеском ланцу снабдевања", како би те информације искористила као средство притиска у случају могућег трговинског рата између Немачке и Кине.