Свет
Борба за будућност: Надметање за технологију која ће обележити 21. век | Дан увече
Говорећи на телевизији РТ Балкан др Вања Суботић је нагласила да је у Америци регулатива за ограничавање вештачке интелигенције веома танка и да су компаније фокусиране на иновације, док је др Андрија Петровић поновио да највећи играчи на том пољу сарађују са државом и у војној области и да, они који то не желе, по правилу трпе последице
Вештачка интелигенција више није само технологија – постала је питање глобалне моћи. Док се америчке компаније боре за капитал и државну подршку, кинески отворени модели постају све јефтинији и доступнији свету.
Трка за вештачку интелигенцију одавно више није само борба за бољи алгоритам. Она постаје ново поприште глобалног надметања Сједињених Америчких Држава и Кине, али и сукоб два потпуно различита погледа на будућност.
Док Вашингтон гради својеврсну "пакс силику", окупљајући савезнике око америчких технолошких гиганата и њихових интереса, Пекинг промовише развој вештачке интелигенције у корист целог човечанства.
Управо то је била порука Светске конференције о вештачкој интелигенцији у Шангају, где је Си Ђинпинг поручио да ова технологија мора служити људима, доприносити општем добру и остати под контролом човека.
Уочи конференције, Кина, Русија, Србија и још 25 држава основале су Светску организацију за сарадњу у области вештачке интелигенције, са циљем да њен развој не остане привилегија неколицине држава и корпорација. Истовремено, кинески супермодели, попут Кимија К3, све озбиљније угрожавају америчку технолошку предност, због чега их водећи људи америчке АИ индустрије већ називају "дистопијским".
Илон Маск, међутим, признаје да Кина убрзано напредује и да ће њени модели бити међу најбољима на свету.
Зато се иза приче о технологије све јасније види и прави сукоб – са једне стране модел у којем је вештачка интелигенција производ на којем се зарађује, а са друге концепт по којем она постаје јавно добро и нека врста дигиталне инфраструктуре доступне свима.
О томе ко ће контролисати АИ агенте, податке и одлуке које ће све чешће доносити уместо људи, у емисији "Дан увече" говорили су др Вања Суботић, научна сарадница на Институту за филозофију Филозофског факултета и др Андрија Петровић, доцент на Факултету организационих наука.
Суботићева је истакла да су на том пољу главне америчке компаније "Антропик", "ОпенАИ", "Гугл" и "Мајкрософт", али да је и Кина веома битан играч, посебно преко својих компанија "Бајду", "Алибаба" и "Муншајн АИ".
"И Европа је негде ту, у случају Француске је то компанија 'Мистрал'. Модели у Европи се развијају у контексту националних модела вештачке интелигенције, односно мањих језичких модела специјализованих за засебне језике", почела је др Суботић.
Подсетила је да је ЧетГПТ 3,5 доживео први облик цензуре, а онда и модел 4.0, који је био познат по повлађивачком начину комуникације.
"Тада су дошли први инциденти са суицидима тинејџера. Међутим, то се везује и за мањи модел који се везује за РепликаАИ. То је био први проблем и кренули су први судски процеси, за које и данас не можемо да кажемо да су решени и да је откривено где тачно лежи одговорност", открила је научна сарадница на Институту за филозофију Филозофског факултета.
Др Андрија Петровић је, објашњавајући генезу вештачке интелигенције, навео да су прво постојали линеарни модели, па предиктивни, док су је у овом облику вештачка интелигенција на велика врата дошла компанијом "ОпенАИ", односно избацивањем модела ЧетГПТ.
Он је поновио да је "ОпенАИ" у оквиру свог програма 2015. или 2016. године био потпуно отворен према јавности, да би у наредним годинама то потпуно нестало.
"ОпенАИ појавом четГПТ-а излази на велика врата и показују да 'ОпенАИ' није отворена вештачка интелигенција, него једна компанија која је директно фокусирана на профит", изјавио је Петровић.
Када је у питању вештачка интелигенција, он, према речима Суботићеве, не може бити неутрална. Због тога је посебно издвојила један догађај.
"Сукоб између 'Антропика' и Пентагона у случају интервенције у Ирану. 'Антропик' је поставио некакву границу, једну црвену заставицу за оно на шта нису спремни. Међутим, ми смо тек тада сазнали за уговор који је потписан много раније. Уговор између 'Антропика' и Пентагона о употреби 'Клода' у војне сврхе", навела је научница и покренула питање регулативе.
"У САД тренутно постоји проблем што просто регулатива постоји на нивоу индивидуалних држава и то не свих. Договор негде од пре неколико месеци је да радна група на федералном нивоу покушава да успостави неку једнакост. Да разни закони, који се међусобно потиру, буду уподобљени и да у правном смислу то буде конзистентно. По свој прилици, то не значи да ће регулатива бити боља или стриктнија, већ ће вероватно бити разводњено у некој мери."
На то се надовезује и предлог "ОпенАИ" да би америчка држава требало да купи пет одсто власништва компаније.
"Америчка држава је сама и направила 'ОпенАИ'. Да ли ће и да га откупи, мислим да је очигледно да 'ОпенАИ' сарађује са америчком државом", казао је Андрија Петровић.
"Погледајте шта се дешава са 'Антропиком', који није желео да сарађује са америчком државом и онда је дошао у незгодну ситуацију. Када су избацили модел који је конкурентнији у односу на сам тадашњи 'ОпенАИ' ГПТ 5,5 – то је било пре мање од месец дана. Дошли су у ситуацију да америчка држава каже: 'Ваш модел није довољно безбедан, мораће да буде стопиран за све оне који су ван америчке државе'. Онда је 'Антропик' то поштено одрадио и угасио свој модел док није решио спор са самом државом."
Доцент на ФОН-у је споменуо и "Палантир", познату по учествовању и у рату у Ирану, чији је генерални директор једној књизи, као и у манифесту саме компаније, написао да "послератну кастрацију Немачке и Јапана треба укинути"
"Сигурно се користе 'фаундејшн' модели који су добро сакривени, ко зна какви модели се користе", закључио је Андрија Петровић.
Live
