Европа се суочава са убрзаним старењем становништва које би могло озбиљно да угрози дугорочни привредни раст и одрживост пензионих система, пошто је медијална старост становништва ЕУ у 2025. достигла 44,9 година, што је за 2,1 годину више него 2015.
Без имиграције, процене показују да би Европска унија до 2100. могла да изгуби чак трећину становништва, док би до 2050. број радника могао да се смањује за око милион људи годишње, наводи се у студији коју је пренео Институт за економска истраживања Ифо из Минхена.
Мањи број запослених значи спорији привредни раст управо у тренутку када трошкови за пензије и здравствену заштиту настављају да расту.
Због тога економисти сматрају да ће многе европске земље морати да спроведу реформе пензионих система, пре свега постепеним повећањем старосне границе за одлазак у пензију.
Поред тога, наглашава се значај финансијске писмености и развоја приватне штедње за пензију како би се смањио притисак на државне буџете.
Према одвојеној студији истраживачког центра "Еконпол Јуроп", заснованој на подацима из Француске, један евро јавне подршке младим одраслим особама доноси приближно три пута већу друштвену корист него један евро потрошен на старије радно способне грађане.
Разлог је што улагања у образовање и осамостаљивање младих повећавају њихове будуће зараде и пореске приходе, па се део тих трошкова касније практично "враћа" држави.
Како старији грађани чине све већи део бирачког тела, а излазност младих опада, расте ризик да ће јавне политике све више фаворизовати интересе старијих генерација, упозоравају експерти.