Економија
Почињу преговори о минималцу: Шта ће понудити влада и послодавци, а шта траже синдикати
Из Савеза синдиката кажу да још нису направили платформу колико ће се повећање минималне зараде тражити, јер чекају да видe план владе. Из Уније послодаваца су најавили да ће данас сви присутни представити своје анализе и истакли да је њима најважније да чују предлог Министарства финансија
Радна група коју чине представници Владе Србије, репрезентативних синдиката и Уније послодаваца Србије данас започиње преговоре о утврђивању минималне цене рада за наредну годину. Нико од три заинтересоване стране још није изашао са конкретним предлогом, тако да се не зна шта ће понудити влада и послодавци, а шта траже синдикати.
Из Савеза синдиката кажу да још нису направили платформу колико ће се повећање минималне зараде тражити, јер чекају да видe план владе. Из Уније послодаваца су најавили да ће данас сви присутни представити своје анализе и истакли да је њима најважније да чују предлог Министарства финансија.
Државни званичници најављивали су да би до краја 2027. године минимална зарада у Србији могла да достигне 650 евра, мада синдикати сматрају да је реалније да се тај износ достигне тек 2028. године. Сада очекују да ће влада понудити 600 евра, а тек када ту понуду и званично добију, о њој ће се и изјаснити.
Социјално-економски савет има законски рок да до 15. септембра постигне договор и износу минималца који ће се радницима исплаћивати од јануара, а ако до њега не дође, Влада Србије ће "пресећи" и утврдити минималну цену рада, што се најчешће и дешавало претходних година. Иначе, најниже зараде су лане два пута повећане на захтев синдиката, па је након повећања у јануару 2025. године, за 13,7 одсто, минимална зарада у октобру поново повећана за још 9,4 одсто и износила је око 500 евра, а од јануара ове године повећана је за још 10,1 одсто и достигла је 550 евра.
Члан преговарачког тима испред Савеза самосталних синдиката Србије Драган Тодоровић је изјавио да ће синдикат инсистирати да повећање минималне зараде буде двоцифрено јер, како је нагласио, сви показатељи потврђују да новца за то има.
"Повећање мора да буде двоцифрено како би могла да се испуни најава да просечна плата 2027. године достигне 1.400 евра, а минимална зарада буде 640 евра", рекао је Тодоровић, преноси Танјуг.
Он је казао и да ће синдикат тражити раст плата у целом јавном сектору, а не само минималне цене рада.
Према његовим речима, синдикат сматра да проценат повећања свих зарада мора да прати најмање проценат повећања минималне зараде, како би се избегла компресија плата.
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је почетком августа да је минимална зарада у овом тренутку 65.554 динара односно 551 евро, као и да је први пут минимална потрошачка корпа у Србији покривена минималном зарадом.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије (УПС) је рекла да су прошлогодишња два повећања минималне зараде оставила последице на део привреде и да је у неким фирмама дошло и до затварања и отпуштања запослених. Она је указала да, када су у питању могућностима привреде да поднесе ново повећање минималне зараде, постоје велике разлике између развијенијих и мање развијених делова Србије, као и између малих фирми и великих компанија. Она је истакла да ће послодавци и ове године инсистирати на смањењу оптерећења зарада, јер сматрају да су трошкови рада и даље високи.
"Наши уобичајени захтеви у овим преговорима јесу да послодавци увек инсистирају на томе да су трошкови зарада изузетно високи и да, уколико је могуће, покушамо да их сведемо на неки пристојан ниво. Прошле године је постигнут договор да се, у истом проценту у којем је расла минимална цена рада, повећа и неопорезиви део зараде. Може се рећи да је држава преузела значајан део терета раста минималне цене рада на своја леђа и на неки начин олакшала привредницима пословање", нагласила је Павловић.
Минимална зарада с којом радници једва крпе почетак с крајем месеца, испоставила се као непремостива препрека за пословање за поједине послодавце у Србији. Неколико компанија је од почетка године најавило затварање погона, а и домаћи и страни инвеститори су као разлог навели "драстично повећање минималних зарада". Представници привреде кажу да је, уз остала оптерећења, поскупљење енергената, трошкова набавке и глобалну неизвесност, и раст плата допринео смањењу профита и паду производње појединих фабрика, док синдикати тврде да је то само изговор инвеститора који се повлаче, јер су им истекле државне субвенције.
Синдикалци су указали да раст минималца није разлог за затварање погона, јер су послодавци ослобођени једног дела пореза, тако да, када је зарада повећања за 9,4 одсто, односно за око 4.000, када се одбије што је држава подигла неопорезовани део, да је то оптеретило послодавце са око 2.000 до 2.500 динара по раднику, што није уопште озбиљан износ да би имало такав ефекат на пословање, да неко затвара фабрику.
Према подацима Еуростата, у првом полугодишту прошле године, нижу бруто минималну зараду од оне у Србији (619 евра) имале су Украјина (182 евра), Молдавија (285 евра), Албанија (408 евра), Северна Македонија (542 евра) и Бугарска (551 евро). У првој половини ове године, бруто минималну зараду нижу од оне у Србији (744 евра), имале су и Црна Гора (670 евра) и Турска (654 евра).
Live
