Празних локала је све више у Београду. Неки чекају закупца месецима, годинама, а неки су променили намену или једноставно остали ван пословне мапе града. Иза једне празне радње често стоји много већа прича, о томе како се мења град, али и начин на који се у њему живи и троши.
Више од милион квадратних метара пословног простора у Београду је слободно. Најам је од 50 до 100 евра по квадратном метру, а у тржним центрима је и скупље. Уз све то, треба плаћати и комуналије.
Закупци се питају да ли је то уопште добра инвестиција, зашто су локали празни и да ли је то због високих кирија или тешког пословања.
Тржни центри и онлајн пословање испразнили су локале у централним градским улицама. Гардероба и храна све се више купују преко интернета.
Рад од куће је све популарнији, па се ни канцеларијски простор не издаје као некада. Угоститељи бирају шалтерску продају, али и доставу хране преко интернета. Модеран начин живота и високе кирије, рачуни и одржавање – када се све сабере, закуп локала је данас све ређи избор.
Агент за некретнине Небојша Рапаић каже да је стање са ценама на тржишту стабилно.
"Цене су различите у зависности од простора, квалитета или намене. Изнајмљивање локала на атрактивним локацијама, као што је Булевар краља Александра до Правног факултета, главне улице попут Кнез Михаилове, Теразија и шопинг молова, имају највећу цену", објаснио је Рапаић.
Како каже, у пословном свету се најчешће одлучују за изнајмљивање уместо за куповину простора.
"Код локала је најбитнија позиција, односно, да ли локал прави промет или не. Није толико битан ни квалитет колико промет, а промет праве локали који су приземни и на улици", напомиње Рапаић.
Ко брине о локалима у згради?
У неким старим зградама постојали су заједнички локали који су углавном приватизовани, а данас се такав простор назива заједничким просторијама и станари плаћају њихово одржавање.
У већини случајева, власници локала у новоградњи су инвеститори који задрже локал да би га издавали.
Професионални управник зграде Сергеј Божовић каже да стамбена заједница има обавезу да води рачуна о заједничким инсталацијама.
"Ако у локалу дође до цурења заједничких инсталација, стамбена заједница мора да реагује, а локали су у обавези да плаћају трошкове одржавања. Имамо пословне просторе који су празни, али и читаве роштиљнице и фризерске салоне који се дају у закуп", појаснио је Божовић.