
Ренесанса руске ауто-индустрије: Како ће нова државна стратегија утицати на јачање домаћих брендова

Док се европска аутомобилска индустрија бори да "преживи", некадашњи гиганти деле отказе и затварају погоне, а уместо аутомобила планирају да производе оружје. Руска ауто-индустрија, која је пред великим изазовима, покушава да се одупре западним санкцијама ослањајући се на локално тржиште и домаћу памет. Руски гиганати, прилагођавајући се новим временима, избацују модерне хибриде и моћне теренце.

Руска влада је крајем августа одобрила ажурирану стратегију за развој аутомобилске индустрије до 2035. године, којом су дефинисани кључни приоритети у овом сектору, а Министарство индустрије и трговине би требало у наредна три месеца да представи план за њено спровођење. Као кључни циљ постављено је постизање обима производње од најмање 2,8 милиона возила годишње и повећање нивоа технолошке независности руске аутомобилске индустрије.

Истакнут је и значај повећања продуктивности рада кроз аутоматизацију производних процеса, потреба за обезбеђивањем права интелектуалне својине за руске компаније и даљи развој сегмента високоаутоматизованих возила, као и подршка индустрији аутомобилских компоненти.
"Москвич" улази у еру хибрида
У документу се појашњава да руске компаније морају да обезбеде контролу над развојем, развијају инжењерске центре и имају могућност самосталне модификације платформи и компонентних решења. Зацртано је и да ће се наставити роботизација, аутоматизација и дигитализација предузећа. Кроз општу модернизацију, влада планира да обезбеди годишње повећање продуктивности рада од приближно 10 одсто. Возила са моторима са унутрашњим сагоревањем, укључујући возила на бензински погон и даље ће чинити највећи део руске аутомобилске производње до 2035. године. У међувремену, удео електричних и хибридних возила у сегменту путничких аутомобила требало би да достигне 25 одсто производње до 2035. године.

Премијер Михаил Мишустин је изјавио да је главни циљ да домаће тржиште буде снабдевено руским аутомобилима који испуњавају савремене захтеве, али да истовремено и они морају бити приступачни широком кругу грађана.
Извршна директорка "Москвича" Јелена Фролова је на Источном економском форуму у Владивостоку најавила да овај познати руски произвођач аутомобила планира производњу свог првог хибридног возила на бази новог кросовера М70, чија је производња планирана за 2027. годину. Легендарна марка "волга" је доживела снажан рестарт.
Нови модели се ослањају на савремене платформе кинеског партнера "Џили", а са траке силазе у некадашњим погонима "Фолксвагена" у Нижњем Новгороду. И "лада" у власништву АвтоВАЗ-а наставља стабилан развој, фокусирајући се на унапређење постојећих модела и увођење нових. После раскидања сарадње са "Реноом" 2022. године, западни медији су предвиђали крах, али производња у Тољатију усмерена је на већи степен локализације и проширење понуде, са посебним акцентом на легендарну "ниву" и први сопствени кросовер.
"Симбиоза са кинеским компанијама корисна за обе стране"
Професор на Економском факултету у Београду Душан Марковић каже да РТ Балкан да руске компаније имају наслеђе брендова који покривају бивши Совјетски Савез и напомиње да су се европске фабрике повукле због санкција и да је то је отворило простор за кинеске компаније.

"Проблеми руске ауто-индустрије су ограничења бренда због европских санкција, економија обима, приступ технологији, али могу да буду значајан играч на регионалном тржишту, пре свега у земљама бившег СССР-а, нарочито у Белорусији. Кинези су тридесетак година опстајали на трансферу знања и европске технологије. Сасвим је реална ситуација, да ће и Руси имати партнерства са Кинезима, који ће пребацивати производњу, само је питање колика ће бити руска додата вредност у свему томе. Кинеске фирме су тако дуго година биле подизвођачи за европске брендове који су се производили у Кини. Да ли ће моћи да направе самостални искорак, у кратком року, или у наредних четири или пет година, нисам сигуран. Мора да се овлада технологијом, да се локализује ланац снабдевања, али би брендови могли да се искористе да се покрије то неко регионално тржиште", сматра професор Марковић.
Он напомиње да кинеска аутомобилска индустрија помаже руској аутомобилској индустрији да опстане, у овом тренутку када су за обе стране врата ЕУ практично затворена.
"То је симбиоза, јер се Кинезима отворило ново тржиште када су се повукле западне компаније. Тржиште је око 1,45 милиона нових возила, а немачко тржиште је око три милиона возила. Добили су на тацни улазак на тржиште од милион и по продатих возила. Некако су комплементарни, испоставило се у овој ситуацији и за обе економије је то добро дошло. Видим могућност да се направи експанзија на неком од бивших совјетских тржишта, где су упознати са руским брендовима", каже професор.

Игор Моржарето, члан Јавног савета при Министарству унутрашњих послова Руске Федерације и партнер аналитичке агенције "Аутостат" је у тексту за ТАСС написао да циљ студије можда делује преамбициозно, посебно имајући у виду текуће реструктурирање ланаца снабдевања и технолошког суверенитета, али да управо овај документ сада дефинише нова правила игре и контуре домаћег тржишта за наредну деценију.
Он је указао да се велика пажња посвећује аутомобилској индустрији, иако је она далеко од најјачег сектора руске привреде, јер је у фабрикама запослено око 300.000 људи, док у БДП-у учествује да приближно 0,5 одсто, због тога што је ова индустрија у суштини делује као снажан мултипликатор, покрећући замајац повезаних тржишта која већ запошљавају милионе људи.
"На пример, само сектор одржавања и услуга транспорта има удео око 10 одсто БДП-а, а ту су и индустрија гума, боја, металургија и хемијска индустрија, чије пословање у великој мери зависи од рада аутомобилских фабрика и продаје аутомобила. Према класичним проценама, једно радно место на траци за монтажу аутомобила ствара најмање 10 слободних радних места у повезаним индустријама. Због тога јој се у свакој развијеној индустријској земљи посвећује посебна пажња", навео је Игор Моржарето.



