Евро је пао на најнижи ниво у односу на долар у последњих 17 месеци, док инвеститори кажњавају јединствену европску валуту, пре свега због тешко решивог проблема француског дуга.
Ризик државног дуга, који је некада био везиван углавном за периферију еврозоне, постепено се помера ка њеном средишту и сада је стигао до Француске, једног од кључних стубова читавог европског пројекта.
РТ интернешенел у својој анализи истиче да су приноси на дугорочне француске обвезнице достигли највише нивое у готово четврт века, док политичка блокада око начина решавања проблема јавног дуга не показује знаке попуштања.
Влада покушава да спроведе смањење потрошње, али се приближавају председнички избори, због чега опозициони политичари који желе да наследе Емануела Макрона нису расположени да подрже мере штедње.
Француске јавне финансије под притиском
Буџетски дефицит Француске у 2025. години износио је 5,1 одсто БДП-а, док је јавни дуг достигао 115 одсто БДП-а, што је знатно изнад ограничења Европске уније.
Земља је акумулирала више од 3,5 билиона евра јавног дуга, чије финансирање постаје све скупље због снажног раста приноса на француске обвезнице.
Премијер Себастијен Лекорни покушава да у буџету за 2027. спроведе смањење јавне потрошње у вредности од 54 милијарде евра, али његова мањинска влада наилази на снажан отпор.
Истовремено, Француска је планирала и значајно повећање војне потрошње – посланици су у јуну одобрили додатних 36 милијарди евра за одбрану у периоду од 2026. до 2030. године.
Француска се задужује скупље од Грчке и Италије
Принос на десетогодишње француске државне обвезнице достигао је око 4,87 одсто, а крајем септембра накратко је достигао и пет одсто – највиши ниво од 2002. године.
Разлика између приноса на француске и немачке десетогодишње обвезнице порасла је током септембра за 50 базних поена, на 128 базних поена, што је највиши ниво у последњих 14 година. Француска сада плаћа више за задуживање него Грчка и Италија, земље које су својевремено биле у средишту дужничке кризе еврозоне.
Додатни ризик представља структура власништва над француским дугом.
Страни инвеститори држе око половине француских државних обвезница, због чега је земља изложена ризику масовније продаје тих хартија. Француске банке, које би биле мање склоне наглој продаји, држе свега око осам одсто државног дуга.
Разлика у трошковима задуживања Француске и Немачке већ је највећа од врхунца европске дужничке кризе 2012. године.
"Велико питање је да ли је ово почетак нове кризе државног дуга у еврозони или су тржишта већ претерано реаговала", оценио је аналитичар "Дојче банке" Џим Рид.
Гувернер "Банке Француске" Емануел Мулен упозорио је да земља мора да учини све што је у њеној моћи како би избегла кризу државног дуга. Проблем додатно повећава чињеница да Француска следеће године мора да финансира око 340 милијарди евра потреба за задуживањем, док трошкови камата убрзано расту.
Како би могла да изгледа француска дужничка криза
Уколико приноси наставе да расту, Француска би све веће количине дуга морала да рефинансира по знатно вишим каматним стопама.
Већи расходи за камате додатно би повећавали дефицит, што би захтевало ново издавање обвезница, а то би могло да доведе до још већег раста каматних стопа.
Такав механизам познат је као зачарани круг дуга и, када једном узме маха, може да изазове наглу кризу која саму себе додатно продубљује.
У најтежем сценарију могло би да се отвори и питање положаја Француске у еврозони. Слична питања постављана су у случају Грчке 2012. године, као и Италије 2018. и 2022. године, али би криза једне од кључних чланица еврозоне имала далеко веће последице.
Крајњи сценарио дужничке кризе могао би да буде стварање неформалног двоструког тржишта у којем евро у Паризу практично не би имао исту вредност као евро у Франкфурту.
Такав сценарио већ је виђен у Грчкој на врхунцу кризе, када је влада морала да уведе контролу капитала која је остала на снази четири године.
Може ли ЕЦБ да интервенише?
РТ интернешенел подсећа да Европска централна банка располаже инструментима којима би могла да спречи неконтролисано ширење кризе. Једна од могућности била би директна куповина француских државних обвезница.
ЕЦБ је 2022. године увела Инструмент за заштиту трансмисије (ТПИ), који омогућава интервенцију на тржишту државних обвезница када процени да су приноси неоправдано одступили од економских основа. Тај инструмент до сада никада није употребљен.
За сада, међутим, преовлађује оцена да нема основа за активирање ТПИ-ја.
Стање француских јавних финансија значи да је тешко тврдити да раст приноса нема економско оправдање, док су кретања на тржишту, упркос снажном расту камата, за сада била уредна, а не хаотична.
Највећи ризик представљало би преливање проблема на друге земље еврозоне.
За сада нема панике, али нагли пад евра представља знак упозорења. Инвеститори који су рачунали на нормализацију француских приноса претрпели су губитке и били приморани да продају другу имовину како би их покрили, док се као следећа потенцијално осетљива тачка издваја италијански дуг.