Економија
Како да падну цене: Стручњак објаснио од чега зависи стабилизација тржишта нафте
Бојан Станић је истакао да уколико би се руска нафта вратила на међународно тржиште у количинама које су биле пре сукоба у Украјини и санкција ЕУ према Русији, онда би дошло до стабилизације светског тржишта и нижег нивоа цене од које би корист имала и европска привреда
Енергетско примирје између Русије и Америке, којим је делимично укинута забрана извоза руског дизел горива и којим је омогућено пласирање тог енергента на америчко и светско тржиште, није довољно да заустави раст цена енергената, али је то је позитивна вест, јер показује да велике силе могу да сарађују и да се договоре, изјавио је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.
Он је рекао да би повратак већих количина руског дизела на светско тржиште могао да изазове трајнији пад цена у дугом року, али не у овом кратком року, имајући у виду да се европска привреда навикла на изворе енергената из других земаља, због чега је ЕУ морала да повећа цене тих енергената.
Станић је истакао да уколико би се руска нафта вратила на међународно тржиште у количинама које су биле пре сукоба у Украјини и санкција ЕУ према Русији, онда би дошло до стабилизације светског тржишта и нижег нивоа цене од које би корист имала и европска привреда.
"Међутим, да би се то десило, није потребна само руска нафта већ и нафта која долази и из Ирана, Венецуеле, а с друге стране потребно је и једно шире геополитичко примирје, односно мир", оценио је Бојан Станић.
Он је рекао да ово јесте показатељ да без руских енергената не може да се обезбеди стабилност светског тржишта, али не и европског, јер је "Европа успела да се прилагоди и да функционише без руске нафте". Према његовим речима, када би се на тржишту нашла нафта из Русије, Америке, Венецуеле, Блиског истока, то би све резултирало дугорочним смањењем цена.
Одговарајући на питање да ли се може очекивати да ЕУ након овог договора ублажи санкције Русији, Станић је рекао да то не очекује, имајући у виду да је ЕУ и након овог договора рекла да је њихов циљ да до краја следеће године потпуно обуставе увоз нафте и природног гаса из Русије.
Станић је за Танјуг рекао да овај енергетски договор руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа улива наду да би из ових контаката могло да произађе једно шире међусобно разумевање које би довело до геополитичке деескалације, а самим тим и стабилизације цене сирове нафте.
На питање да ли би и колико европско тржиште могло да профитира од већих количина руског дизела и да ли би се то прелило и на Србију, Станић је одговорио да иако не би директно могло да профитира зато што би Русија те енергенте пласирала на светско и америчко тржиште, уколико се тржиште глобално стабилизује онда би индиректно европско тржиште могло да има користи од тога, без потребе да ЕУ укида санкције Русији.
"То би се свакако прелило на Србију имајући у виду да ми такође зависимо од увоза нафте. Вероватно би то разумевање између Америке и Русије утицало и на питање НИС-а, али како сада ствари стоје, то што је договорено између њих не мора да значи да ће се реализовати. Ако све буде реализовано како је договорено, верујем да би то позитивно утицало и на Србију, али проћи ће још времена док се то не деси", објаснио је он.
Напоменуо је да је неопходно да се деси прекид украјинских удара на руску енергетску инфраструктуру како би Русија могла да обрађује енергенте и извози их у Америку и свет.
Он је напоменуо да и ситуација на Блиском истоку додатно компликује цену нафте на светском тржишту, имајући у виду да је сада и Саудијска Арабија увучена у сукоб, и додао да због свега тога нема предаха на тржишту енергената.
Live
