Економија
Пун резервоар кошта 2.000 динара више него у фебруару: Где је дизел у Европи најскупљи (ГРАФИКА)
Просечна цена дизела по литру у ЕУ била је 1,594 евра за дизел у фебруару, а до 21. септембра је порасла на 2,226 евра, што представља повећање од 39,6 одсто, мада су европски статистичари израчунали да је у неким земљама ЕУ тај раст и већи од 50 одсто
За резервоар од 50 литара дизела, возачи у Србији ових дана морају да издвоје 11.800 динара, што је чак 2.000 динара више него у фебруару пре почетка напада Америке и Израела на Иран. У односу на почетак године цена овог горива је сада на пумпама у Србији већа за 40 динара по литру! Према подацима "Евростата" у Европској унији су просечне потрошачке цене дизела порасле за 40 одсто између 23. фебруара, пре него што су се тензије на Блиском истоку појачале, и 21. септембра, према недељном билтену о нафти ЕУ. Цене дизела достигле су рекордне нивое због поремећаја у снабдевању кроз Ормуски мореуз и украјинских напада дроновима на руске рафинерије.
У свету дизел поскупљује брже од сирове нафте, а државе које су највећи произвођачи и потрошачи, покушавају да заштите своја локална тржишта. Русија је иначе продужила ограничење извоза дизела до краја октобра, док је и Кина јуче својим рафинеријама забранила извоз нафте. Европа је све више зависна од америчког горива након што је забранила руски увоз и пошто је Америчко-израелски рат против Ирана пореметио снабдевање са Блиског истока. Нови удар за ЕУ би могао стићи управо из САД, јер је Доналд Трамп изјавио да постоји могућност забране извоза дизела како би се спустиле цене за домаће потрошаче.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да је Влада Србије у техничком мандату одобрила пуштање 5.000 тона дизела из обавезних резерви, али да ће залихе у државним складиштима остати на високом нивоу, јер је држава на време планирала и пунила своја складишта, као и да су се резерве нафтних деривата удвостручиле од 2022. године. Она је изјавила и да су компаније у Србији у једном тренутку престале да увозе дизел, јер су трошкови набавке изузетно високи.
Просечна цена дизела по литру у ЕУ била је 1,594 евра за дизел у фебруару, а до 21. септембра је порасла на 2,226 евра, што представља повећање од 39,6 одсто, мада су европски статистичари израчунали да је у неким земљама ЕУ тај раст и већи од 50 одсто.
Аналитичари указују да нагли раст цена горива највише погађа најсиромашније становништво, јер највећи део прихода троше на основне потребе - храну, становање и превоз. Радници у земљама са нижим минималним платама суочавају се са већим теретом, јер сада морају да издвоје већи део својих плата за гориво него пре сукоба. Према подацима "Евростата", трошкови пуњења резервоара од 50 литара дизела сада износе 15,4 одсто бруто месечне минималне зараде у Бугарској, у односу на 9,9 одсто пре почетка рата у Ирану. Више од 10 одсто просечне плате за резервоар дизела сада морају да издвоје и у Летонији, Турској, Румунији, Чешкој, Естонији, Мађарској, Словачкој, Грчкој и Португалу.
Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић каже за РТ Балкан да се истовремено укрстило неколико неповољних фактора и да је, за разлику од ранијег периода кризе, када су цене расле пре свега због страха и реакција тржишта, сада проблем и физичка доступност дизела.
"Европа је од 2009. године значајно смањила капацитете у рафинеријама. Од неких сто рафинерија, око 30 је затворено или пренамењено, што је значајно смањило количину сирове нафте која би могла да се прерађује у тим рафинеријама. За разлику од прве фазе кризе, када је цена нафте на глобалном нивоу била дизана као последица психолошког фактора на берзама, сада већ говоримо о реалним физичким несташицама. Додатно имате ситуацију да одређене земље, попут Кине и Руске Федерације, а сада се и на нивоу САД разматра да ограниче или забране извоз дизела, што ће значајно смањити глобалну понуду", упозорава Мијушковић.
Он напомиње да би америчко ограничење извоза дизела било још један потрес на глобално тржиште, али да би им се последице ограничења на крају вратиле као бумеранг тржишту Сједињених Америчких Држава, јер је економија глобално увезана.
Влада Србије у техничком мандату је иначе данас продужила одлуку о смањењу акциза на деривате нафте, које износи 25 одсто, до 11. октобра. Акциза за оловни бензин износиће 57,41 динар по литру, за безоловни бензин 54 динара по литру, а за гасна уља 55,53 динара за литар.
Мијушковић истиче да држава различитим мерама може да ублажи преливање глобалних поскупљења на потрошаче, a међу тим мерама су пуштање дела резерви на тржиште, смањивање акциза и ограничавање маржи.
"На тај начин ви одређено време можете да омогућите релативно нижу цену. Међутим, то утиче на фискалне приходе државе. То што смо са једне стране лимитирали продајну цену значи да смо се одрекли дела средстава који иде у буџет и који ће даље бити коришћен за различите развојне пројекте", објашњава Мијушковић.
Професор напомиње да такве мере имају своју цену, али и да су до сада могле да се примењују дуже него што се у почетку очекивало. Влада Србије иначе контролише тржиште деривата од 10. фебруара 2022. године, када је први пут донела уредбу којом се успостављају цене горива на бензинским пумпама. У Удружењу нафтних компанија Србије (УНКС) тврде да период ограничавања цена предуго траје, док стручњаци указују да се уредба, која је била замишљена као привремена мера, пролонгира, јер су се кризе само надовезале једна на другу – од почетка сукоба у Украјини, преко америчких санкција Нафтној индустрији Србије, па до рата на Блиском истоку. За возаче у Србији је добра вест да ће максималне малопродајне цене евродизела и бензина бити непромењене, бар у наредних седам дана. Министарство унутрашње и спољне трговине је објавило да ће литар дизела коштати 236 динара, а бензина БМБ 95 ће коштати 207 динара.
Live
