Економија
Кад се политика прелије у банке: РТ Балкан истражује има ли дискриминације клијената и у Србији
Банке су последњих година пооштриле критеријуме, проверавају све више сегмената, па се на њиховом скенеру могу наћи и тикети из кладионице или трансакције ка порталима за упознавање који наплаћују услуге, а да ли проверавају и политичке ставове?
Банке у Америци бирају клијенте, а онима чије мишљење им се не допада, ускраћују право на отварање рачуна и не одобравају кредите. У Народној банци Србије тврде да у нашој земљи није било таквих случајева и да нису добили ниједну притужбу по том основу.
Канцеларија контролора валуте при Министарству финансија САД је у свом извештају навела да је девет највећих америчких банака ускраћивало услуге клијентима због политичких ставова, а не на основу стварног финансијског ризика. Овај извештај је резултат истраге коју је наложила администрација Доналда Трампа, чији је циљ обезбеђивање фер приступа банкарским услугама за све Американце, након бројних оптужби да Волстрит и велике америчке банке дискриминишу конзервативце.
Из Народне банке Србије за РТ Балкан кажу да је НБС примила веома мали број притужби корисника које се односе на дискриминацију и да ниједан навод из тих притужби није указивао на дискриминацију због политичких, верских или других ставова и уверења корисника. Они наводе да се претежни разлози због којих су корисници подносили притужбе, сматрајући да су дискриминисани, односе на наводну дискриминацију по основу држављанства и по основу старосне доби.
Овај феномен се у јавности често назива "дебанкирање" (debanking) – пракса у којој банке затварају рачуне или ускраћују услуге појединцима, организацијама и компанијама на основу њихових политичких или религиозних уверења. Трамп иначе већ дуго оптужује демократе да користе институције као оружје против његових донатора и присталица. Извештај је показао да је свих девет банака између 2020. и септембра 2025. године ускратило услуге клијентима, без ваљаног основа.
НБС: На дискриминацију се жалили странци и пензионери
У Србији послује 20 комерцијалних банака, а четири су у домаћем власништву. Најчешћи разлози због којих банка може да одбије клијента и да не одобри кредит су радни статус, односно рад на неодређено или одређено време, уговор о повременим или привременим пословима, дужина запослења, несигурност посла, лоша кредитна историја или блокаде рачуна. Ту су и кашњење у плаћању доспелих обавеза, висина примања, индустрија у којој је запослен, ризичне делатности попут организовање игара на срећу, спортских кладионица и сличне делатности.
Банке су последњих година пооштриле критеријуме, проверавају све више сегмената, па се на њиховом скенеру могу наћи и тикети из кладионице или трансакције ка порталима за упознавање који наплаћују услуге.
Из Народе банке Србије кажу за РТ Балкан кажу да су им се на дискриминацију до сада углавном жалили странци и пензионери.
"Одређени број корисника руског држављанства, мали у односу на укупан број руских држављана који су се последњих година доселили у Србију, поднео је притужбу на поједине банке које су одбиле успостављање пословног односа са њима. Те банке су примениле тзв. 'дерискинг' модел – стратегију која подразумева одбијање успостављања пословног односа са корисницима који су процењени као средње или високоризични, првенствено са аспекта прописа о спречавању прања новца. Банке тај модел примењују углавном када утврде да детаљне провере и праћење таквих клијената ствара несразмерно велике трошкове", кажу у НБС.
Они наводе да су корисници подносили притужбе и на банке које им нису одобравале одређене финансијске услуге – најчешће кредите – због старосне доби.
"Ти корисници били су углавном старије животне доби. У тим случајевима, банке, управљајући ризицима, процењују да су неке финансијске услуге превише ризичне, односно финансијски неисплативе за пружање корисницима позније старосне доби", објашњавају у НБС.
Банке, међутим, по важећим прописима, могу да бирају клијента и не морају увек да образложе зашто им се "не свиђа". Финансијске институције морају да обавесте клијента зашто му није одобрена позајмица само у случајевима када је одбијен на основу увида у базу података Кредитног бироа, док за друге случајеве не постоји законски прописана обавеза достављања информације о разлозима одбијања.
"Неопходно је напоменути да је банкама законом дозвољено да слободно одлучују о томе да ли ће са одређеним лицем успоставити пословни однос, у складу са утврђеним условима за пружање финансијских услуга, ако су ти услови засновани на објективним критеријумима. Банке такође имају право и обавезу да управљају кредитним и другим ризицима којима су изложене у свом пословању. Не постоји гарантовано право корисника на било коју банкарску услугу, изузев платног рачуна с основним услугама. У складу с наведеним, у поступцима по притужби НБС ни у једном од наведених случајева није утврдила дискриминаторну праксу, с обзиром на то да су услови пружања финансијских услуга банака у конкретним случајевима били засновани на објективним критеријумима – пре свега на објективном ризику који успостављање пословног односа, односно пружање одређене услуге одређеним корисницима представља за те банке", кажу у НБС за РТ Балкан.
Они наводе да је Народна банка Србије у досадашњој пракси само у поступку по једној притужби утврдила повреду одредбе о забрани дискриминације. У конкретном случају, једној породиљи је банка онемогућила подношење захтева за продужење уговора о дозвољеном прекорачењу по рачуну.
"Разлог за ускраћивање услуге била је промена основа примања кориснице – с обзиром на трудничко одсуство са радног места, њена редовна примања по основу зараде постала су примања по основу накнаде зараде. Кредитна политика банке била је уређена тако да предвиђа само зараду и пензију као редовне приливе који омогућавају подношење захтева за одобрење кредита. Дакле, дискриминација је узрокована погрешним техничким поставкама више него намером банке да дискриминише корисницу због њеног личног својства. Ипак, НБС је такав услов пружања финансијске услуге банке утврдила не само као материјално погрешан, већ и као дискриминаторан према конкретној корисници. Банка је по налогу НБС отклонила последице неправилности – извинила јој се уз примерену материјалну накнаду и одобрила јој дозвољено прекорачење, те променила своја кредитна правила како се сличне ситуације не би десиле у случају других трудница или породиља", кажу у НБС.
Због чега су америчке банке дебанкирале клијенте?
Према извештају америчке Канцеларије контролора валуте, банке у САД су затвориле рачуне и ускратиле финансијске услуге клијентима чије су активности менаџери ризика сматрали контроверзним, укључујући и оне по питањима као што су абортус и ЛГБТ права. У неким случајевима, банкарски службеници су отворено изјавили да су активности одређених група у супротности са вредностима њихових институција. Преглед је обухватио готово 100.000 жалби и око 420.000 страница докумената.
Председник Одбора за банкарство Сената Тим Скот рекао је за "Фокс њуз диџитал" да је ускраћивање банкарских услуга из верских или политичких разлога "једноставно неамерички" и обећао да ће одбор предузети мере.
Регулатор је навео случај из фебруара 2021. године када је банка затворила рачун трговца који је продавао робу која промовише Трампа и његов бренд "Учинимо Америку поново великом" (МАГА). У извештају се такође наводи да су банке заступале политику ограничавања услуга компанијама које се баве истраживањем арктичке нафте и гаса, изградњом или проширењем термоелектрана на угаљ, продајом одређеног ватреног оружја и дуванских производа и изградњом или радом притворских центара.
Live
