НБС уводи правила за посреднике: Ко ће смети да нуди кредите и како

Многи грађани Србије протеклих месеци су обавештавани да су "добили кредит", иако нису ни поднели захтев за позајмицу. Позиви су стизали преко телефона и то од запослених у агенцијама за кредитно посредовање. Да су, служећи се лукавством, у својој мисији да продају што више кредита и успели, сведочи и податак да је за годину дана дуг грађана Србије порастао за готово 20 одсто. Финансијски стручњаци сматрају да је том расту допринела рупа у прописима, односно то што ове кредитне саветнике закон не познаје, а ниједна државна институција не контролише. Тренутно се не зна ко сме да посредује и под којим условима.

Наш избор

Рате кредита под знаком питања: Колико је озбиљно "колебање" еурибора

Из Народне банке Србије за РТ Балкан кажу да је НБС због тога припремила Нацрт закона о изменама и допунама закона о заштити корисника финансијских услуга, који је након јавне расправе послат на мишљење Европској комисији, а очекује се да након добијања тог мишљења, буде послат Народној скупштини на усвајање. 

"Нацртом је регулисано целокупно пословање кредитних посредника – почевши од њиховог дефинисања, услова за издавање дозволе, начина на који ће моћи да обављају кредитно посредовање и да наплаћују накнаде, начина на који ће бити надзирани, па све до њиховог прекограничног пружања услуга кредитног посредовања. Према Нацрту, НБС ће бити тело задужено за њихов надзор, одлучиваће о издавању и одузимању дозвола и водиће јавно доступан регистар кредитних посредника", наводе из НБС. 

Изменама прописа требало би први пут да се прецизно уреди тржиште кредитног посредовања кроз систем лиценцирања и надзора свих који пружају такве услуге. Очекује се да буду јасно раздвојени помоћни кредитни посредници, попут ауто-кућа и трговаца који нуде кредите одређених банака, од независних посредника који сарађују са више финансијских институција. НБС ће добити овлашћења да реагује против оних који без лиценце пружају финансијско саветовање.

"Регулисање кредитних посредника законским изменама једна је од значајнијих новина Нацрта, а приликом регулисања посебно су узете у обзир тренутне прилике у вези са кредитним посредовањем у Србији, као и најбољи примери регулативе из држава чланица ЕУ", кажу у НБС за РТ Балкан.

Из НБС објашњавају да је кредитно посредовање тренутно уређено само делимично, и то општим уговорним правилима закона којим су уређени облигациони односи. Прецизније речено, регулисано је посредовање као институт општег уговорног права, као правни посао у ком се посредник обавезује да настоји да нађе и доведе у везу с налогодавцем лице које би с њим преговарало о закључењу одређеног уговора, а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду у случају закључења таквог уговора.

"С обзиром на то да, према тим правилима уговорног права, посредовање може да се обавља између било којих уговорних страна у вези с било којим дозвољеним уговором, кредитно посредовање тренутно по својој правној природи одговара посредовању као институту општег уговорног права. У складу са наведеним, тренутно нема надлежног тела за надзор над физичким и правним лицима која обављају послове (кредитног) посредовања.  Међутим, кредитни посредници ће бити регулисани у оквиру усклађивања са правилима Директиве о потрошачким кредитима и Директиве о хипотекарним кредитима", напомињу из НБС. 

Финансијски консултант Душан Узелац, уредник портала "Каматица", је за РТ Балкан рекао да на раст задуживања утиче и све агресивнија продаја финансијских производа и појава агенција које нуде позајмице и убеђују грађане да се задужују. Он указује да је, без обзира на све трошкове које грађани имају у августу - од летовања, до припрема за школу и зимнице, скок од готово 20 одсто велики у ситуацији када се ништа толико значајно није десило, у смислу, да нити је инфлација значајно порасла, ни наше потребе нису баш толико повећане у односу на исти месец прошле године.

Наш избор

Европа стеже каиш и диже камате: Колико би рате на кредите у Србији могле да порасту

"Код нас је успостављена једна индустрија посредника у продаји кредита. То је нешто ново на овим просторима. То су агенције које за вас траже кредите по банкама, али раде и за супротну страну и за банке траже клијенте, што значи да они активно на тржишту продају услуге банака, у овом случају кредите. И то је, по мојој анализи, доминантан разлог који је проузроковао раст задуживања. То је агресивнија продаја банкарских производа који нису могли да дођу од стране банака, јер су оне ограничене неким законским регулативама и Законом о заштити корисника финансијских услуга. Банка нема могућност да агресивно продаје кредите, али се испоставило да су они ангажовали посреднике, који то мало 'јаче' продају", наводи Узелац.

Он каже да постоје кол-центри који позивају грађане да узму кредит и напомиње да грађани имају право да кажу "не", али додаје да проблем није у самој продаји, већ у притиску којем су грађани често изложени.

Кредитни посредник је особа или фирма која помаже око избора понуде, припреме документације и подношења захтева, а за то најчешће добија провизију од банке, од корисника или од оба клијента. Посредник може бити користан, али је спорно и нејасно чије интересе заступа, да ли је циљ да клијент "купи" што повољнији кредит или да га банка прода по што већој камати. Нови прописи требало би да разреше те дилеме и да посредовање престане да буде "сива зона".