Немачка преко казахстанских компанија и даље увози руску нафту
Казахстан ће данас извести прву пошиљку сирове нафте у Немачку преко руског система нафтовода, што Берлин види као смањење зависности од Москве.
Међутим, пише "Блумберг", ова испорука сигурно неће довести до тога јер нафта која буде стигла у немачке рафинерије готово сигурно није из Казахстана, већ из Сибира.
Иначе, руски систем нафтовода је мешавина сирове нафте из читаве Русије, али и суседних земаља, пре свега Казахстана. На тај начин, Москва ствара стандардизовану REBCO извозну класу.
"Блумберг" подсећа да су европске државе почеле да избегавају руско гориво након почетка Специјалне војне операције, услед чега је Казахстан ребрендирао пошиљке како би се разликовале од руског горива.
Ипак, ништа друго везано за те пошиљке се није променило, гориво је и даље углавном било руског порекла. Разлика је у томе што сада исту нафту продаје казахстанска, а не компанија из Русије.
Исто важи и за нафту која преко Пољске стиже у Немачку, али поента је да ће руска страна остварити зараду само од транзитне накнаде, што је неизбежно услед правила Европске уније, указује амерички медиј.
Међутим, неопходност да нафта мора да пређе територију Русију значи да сам доток нафте остаје зависан од Москве.
"Иако се чини да је 'Трансњефт', којим без сумње управља Кремљ, за сада спреман да олакша транзит, нема гаранције да ће то тако и остати", упозорава се у тексту.
Корист Русије у целој причи је та да се допуштањем да казахстанска сирова нафта оде у Немачку, смањује притисак на владу у Берлину да оконча своју енергетску зависност од руских енергената.
У почетку, количина ће бити мала, око 20.000 тона, али очекује се да ће она расти јер Казахстан има капацитет да подигне испоруке на шест милиона тона годишње, што је око 120.000 барела на дневном нивоу.
То је довољно да се задовољи половина потреба немачке рафинерије у Шведу. Све док фабрика наставља да прерађује нафту која иде преко Русије, Москва ће и даље контролисати славину и моћи ће да диктира снабдевање Берлина горивом, закључује "Блумберг".