Економски изазови нове владе, Николић: Домаћа привреда, ЕПС и НИС међу приоритетима

Уредница портала "Магазин Бизнис" Радојка Николић истиче да су пред новом владом велики изазови, да је потребно веће ослањање на домаћу привреду и инвестиције, док ће међу приоритетима бити и решавање проблема у енергетици, посебно у Електропривреди Србије и Нафтној индустрији Србије

Пред будућом Владом Србије биће бројни економски изазови. Уредница портала "Магазин Бизнис" Радојка Николић рекла је да ће највећи изазов нове владе бити тај што ће морати да ради на два нивоа – да одржава текућу макроекономску и фискалну стабилност и дугорочно промени досадашњи економског модела.

Она је за РТС рекла да модел који се заснивао на великим државним улагањима у инфраструктурне и капиталне пројекте и великом ослањању на стране инвестиције више није довољан. навела је да стране инвестиције опадају, а део инвеститора одлази након што је искористио државне субвенције, док су истовремено порасли трошкови рада и енергије, па су се променили и услови због којих су стране компаније долазиле у Србију.

"Потребне су другачије врсте инвестиција. Оно што је такође важно јесте да се развија домаћа привреда, да се помогне домаћим инвеститорима, поготово у сегменту малих и средњих предузећа којих има доста који би могла другачије и рационалније користили субвенције", истакла је Николић.

Као једну од могућности за подршку привреди навела је оснивање домаће Развојне банке, али на другачијим основама од оних на којима је функционисала Развојна банка Војводине. Подсетила је и да привредници годинама траже повратак пореских олакшица за инвестирање у развој, које су раније постојале, а затим су укинуте.

Говорећи о стању у Електропривреди Србије, Николића је оценила да ће то бити једна од тема којима ће нова влада морати посебно да се бави.

"Али оно што се види из програма Студентске листе, то је да ЕПС треба да остане у државном власништву и да све компаније које су од виталног значаја за привреду и економију земље треба да буду у државном власништву", рекла је Николићева.

Навела је да је ЕПС ове године, нарочито због лоше хидролошке ситуације, принуђен да увози електричну енергију.

Када је реч о НИС-у, оценила је да ће то бити изазов за сваку власт, јер је реч о веома значајној компанији и једном од главних снабдевача на домаћем тржишту, која је истовремено и извозник нафтних деривата. Подсетила је да је компанија под америчким санкцијама и да одлуке о њиховом укидању не зависе од нове владе, већ од америчке администрације и Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК).

Према њеним речима, одобрено је окончање преговора до 28. фебруара наредне године, док је за наставак рада НИС-а важна и лиценца која је издата до 11. децембра. Коначни статус компаније и питање власништва биће јаснији тек када се заврши процес преговора и евентуална продаја.

Говорећи о одлуци Приштине да забрани увоз електричне енергије од српских компанија, уз повремени изузетак за "Електросевер", Николићева је оценила да је реч о политичкој одлуци са економским последицама.

Објаснила је да је питање снабдевања повезано са споразумом о енергетици између Београда и Приштине, који предвиђа коришћење српске електромреже. Србија, међутим, није пристала на такав аранжман, јер би потписивање споразума, како је навела, значило и потписивање међудржавног споразума.

Говорећи о предлогу четвородневне радне недеље уз исту плату, оценила је да такав модел није могуће применити у свим делатностима, али да би у појединим областима могао да буде одржив.

Као пример је навела компанију "Микроелектроника", која је 1. октобра почела да примењује радну недељу од 32 сата, односно четири радна дана по осам сати. Према њеним речима, компанија се за тај модел припремала пет до шест година. Навела је и пример фирме из Суботице, која ради четири дана недељно по десет сати, чиме се задржава укупно 40 радних сати.