Економија

Суморно предвиђање ММФ: Изгледи за петогодишњи глобални развој најлошији од 1990

Светска економија ће се на годишњем нивоу ширити свега три одсто у наредних пет година
Суморно предвиђање ММФ: Изгледи за петогодишњи глобални развој најлошији од 1990Getty © Sebastian Lopez Brach / Stringer

Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је да су изгледи за глобални економски раст у наредних пет година најслабији у више од три деценије, позивајући државе да избегну економску фрагментацију изазвану геополитичким тензијама и предузму кораке за јачање продуктивности.

Светска економија ће се проширити за око 3 одсто у наредних пола деценије, како расту каматне стопе, рекла је генерална директорка "банке за хитне случајеве" Кристалина Георгијева.

То је најнижа средњорочна прогноза раста од 1990. године и мање од петогодишњег просека од 3,8 одсто у последње две деценије, подсећа "Блумберг".

За 2023, глобални бруто домаћи производ ће се вероватно повећати за мање од 3 одсто, рекла је она. То је у складу са јануарском прогнозом фонда од 2,9 процената.

Око 90 одсто напредних економија ће ове године видети спор раст јер строжа монетарна политика оптерећује потражњу и успорава економску активност у САД и еврозони, саопштио је ММФ.

Ситуација у Украјини, заједно са западним санкцијама погоршала је ионако напете односе између САД и Кине, погоршала глобалну инфлациону кризу и подстакла глад широм света, тврде у ММФ-у.

"Са растућим геополитичким тензијама и још увек високом инфлацијом, снажан опоравак је и даље недостижан", рекла је Георгикева. "Ово штети изгледима свих, посебно најугроженијих људи и земаља".

Нека тржишта у развоју показују снагу, посебно у Азији, при чему се очекује да ће Индија и Кина чинити половину глобалне експанзије.

Али, земље са ниским приходима су спутане слабљењем потражње за њиховим извозом, при чему је њихов раст дохотка по глави становника остао испод раста привреда у развоју. Сиромаштво и глад који су порасли током пандемије коронавируса могли би да наставе да се шире.

Упркос суморним изгледима раста, висока инфлација значи да централне банке морају да наставе да подижу каматне стопе, све док притисци на финансијску стабилност остају ограничени након недавног преокрета у банкарској индустрији у САД и Швајцарској, рекла је Георгијева.

Ако банкарски систем постане нестабилан, креатори политике ће се суочити са компликованијим компромисима између инфлације и заштите финансијског система, додала је Георгијева.

Оштра порука Георгиеве долази дан након што је ММФ упозорио да геополитичка фрагментација, вођена тензијама између САД и Кине, ризикује да "оштети" глобалну економију, при чему се стране директне инвестиције и други капитал све више усмеравају ка повезаним блоковима земаља.

image