Без довољно дугорочних уговора за течни гас, Европу очекује папрено скупа зима

Европа није направила довољан напредак у постизању дугорочних уговора за куповину течног природног гаса (ЛНГ) као алтернативе за руски гас који се доставља путем гасовода.

То би идуће зиме могло да се покаже као изузетно скупа грешка, пошто би очекивано повећање потражње у Кини могло да доведе до затезања тржишта тог енергента, преноси Ројтерс.

Европа је током прошле године увезла 121 милион тона ЛНГ-а, односно 60 одсто више у односу на 2021. годину.

За то је, ипак, плаћена висока цена: Европљани су течни гас углавном куповали по тржишним ценама "на лицу места", уместо да су склапали дугорочне уговоре које користе искуснији купци попут Кине. 

Према подацима Међународне агенције за енергетику, цена укупног увоза ЛНГ-а утростручила се током 2022. године и сада износи око 190 милијарди долара годишње.

Аналитичари процењују да је Европа прошле године купила око трећину ЛНГ-а продатог "на лицу места", што је драстично више од 13 одсто годину дана раније. Те врсте куповине могле би да скоче и до 50 одсто током ове године уколико дугорочни уговори не буду потписани.

Проблем за европске земље представљају европски климатски циљеви, пошто се ЕУ обавезала да ће смањити емисије угљен-диоксида за 55 одсто до 2030. и да ће неутралисати емисије угљеника до 2050. године, пошто их то чини несигурним дугорочним купцима фосилних горива.

Аналитичар Мортен Фришч рекао је за Ројтерс да је Европи потребно да макар 70 до 75 одсто увоза течног гаса буде покривено дугорочним уговорима.

"Али пошто је зелени лоби у Европи успео да погрешно убеди политичаре да ће хидроген у великој мери заменити природни гас до 2030. године, она се сада ослања на скупе, краткорочне уговоре", додао је он.

Један извор са стране снабдевача нагласио је да током преговора са европским компанијама постоји "неповезаност"  између њихових потреба и порука о клими које добијају од својих.

"Неки од купаца се питају да ли ће 2030. године морати да обуставе са куповином? Да ли ће морати да неутралишу емисије угљен-диоксида до 2050?", рекао је он. "Њима је због тога тешко да се вежу за средњорочне и дугорочне уговоре, и они су зато везани за тржишне цене у будућности."

Поузданост набавке

Азија наставља да доминира у трци за ограничени број уговора о снабдевању течним гасом током ове године, пре него што се нове количине тог енергента појаве на тржишту током 2025. године.

"Њихова склоност ка сигурности снабдевања омогућила им је да наставе да подржавају нове пројекте, док се европски купци плаше везивања због својих климатских циљева", рекао је шеф одсека за ЛНГ-а у компанији енергетској компанији "Вортекса" Феликс Бут.

Иако је природни гас фосилно гориво, производи мање емисије угљен-диоксида од угља, тако да га неке државе ЕУ виде као привремену алтернативу за прљавија горива.

ЕУ, ипак, неће моћи да постигне дугорочне уговоре за ЛНГ уколико настави да га третира само као привремену опцију, пошто произвођачи желе стабилна дугорочна тржишта, рекао је стручњак "Јурејжа групе" Рад Алкадири.

Цене ЛНГ-а пале су са својим максималних вредности средином прошле године, али се очекује да ће оно поново порасти услед повећане потрошње.

"Европске компаније прво морају да потпишу велике и дугорочне уговоре, налик на кинески модел, како ми себе заштитиле од великих турбуленција на тржишту ЛНГ-а", рекао је енергетски консултант Виктор Тенев.

Велики произвођачи природног гаса попут "Катар Енерџија", "Шела", "Шеврона" и "Конко Филипса" разговарали су током последњих месеци са европским званичницима.

Ипак, дужина уговора представља проблем. "Катар Енерџи", на пример, углавном потписује уговоре на 25 година, док је немачка влада спремна да се обавеже на тек 10 до 15 година, преноси Ројтерс.

"Уколико желите да потпишете уговор са Немачком, то не може бити дуже од 2043. године, пошто после те године Немачка више не сме да купује гас", тврди извор из немачке енергетске индустрије.

Катарска компанија спремна је да Берлину "изађе у сусрет" и потпише уговор на 15 година, али по далеко већој цени.