Економија
"Зидојче цајтунг": ЕУ би да заплени милијарде руске централне банке, али не зна где су
Прошло је више од пет месеци откако је Урсула фон дер Лајен говорила о руском "ћупу злата", али је тачна локација "замрзнутих" средстава руске централне банке у вредности од око 300 милијарди евра и даље непозната
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен говорила је крајем октобра прошле године о "огромном ћупу злата" у виду резерви руске централне банке замрзнутих у земљама Г7, Европске уније и Аустралији, за које је предложила да се отму Москви и искористе за реконструкцију Украјине.
Међутим, питање је зна ли ико где се те резерве тачно налазе, наводи "Зидојче цајтунг".
Немачки лист подсећа да је убрзо након обраћања шефице ЕК група од 45 европосланика у писму затражила да се тачно наведе која су средства руске централне банке замрзнута у којим земљама чланицама и у којим се банкама налазе.
Одговор који су добили, пише "Зидојче цајтунг", може се свести на: "Немамо појма".
Прошло је више од пет месеци откако је Фон дер Лајенова говорила о руском "ћупу злата", а европосланици нису много ближи одговору, изузев претходним проценама да се око две трећине од отприлике 300 милијарди евра замрзнутих резерви налази у ЕУ.
"Ако је 300 милијарди евра заиста замрзнуто, онда би требало да се може тачно рећи о каквој имовини је реч и где се она налази", рекао је бивши министар спољних послова Естоније и један од потписника писма Урмас Пет за немачки лист.
"Зидојче цајтунг" подсећа да је до сада само Француска изашла у јавност са прецизном цифром од 22 милијарде евра у замрзнутим средствима руске централне банке, и указује да природа санкција представља део проблема за неке чланице ЕУ.
Цитирајући објашњење Немачке савезне банке, лист наводи да се руска централна банка не налази на списку санкција, те да њена средства нису замрзнута, већ да је на снази "само" забрана трансакција.
За разлику од случаја када би руске резерве истински биле "замрзнуте", забрана трансакција не обавезује чланице ЕУ да известе надлежне органе где се средства тачно налазе.
Са друге стране, многе чланице не желе да се упусте у текућу расправу о конфисковању руских средстава, за шта је ЕУ основала посебну радну групу у фебруару, било због постојећих веза са Москвом, било због страха да ће им Москва додатно ограничити приступ руским енергентима, наводи "Зидојче цајтунг".
Иако се стручњаци слажу да ЕУ нема правно покриће за заплену руске имовине, Канада је већ учинила напоре у овом правцу, када је крајем децембра најављено да ће Отава запленити компанију санкционисаног руског олигарха Романа Абрамовича у вредности од 26 милијарди долара.
Међутим, све и да овај тренд узме маха у ЕУ и осталим западним земљама, и даље се не може предвидети како би судови реаговали у случају да Москва, односно руски олигарси на заплену средстава одговоре кривичним тужбама.
