ММФ предвидео пад каматних стопа, централне банке се надају да је омануо

Међународни монетарни фонд изазвао је забринутост дугорочним прогнозама у априлском извештају о светској економији, у коме се предвиђа да ће се каматне стопе вратити близу нуле када се тренутни "напад" глобалне инфлације смири. 

А, ако се то испостави као тачно и централне банке буду морале да пониште недавна повећања стопе, то ће, како предвиђа "Блумберг" уништити све што је остало од њиховог кредибилитета.

ММФ, наиме, процењује да ће већина економија бити у анемичном расту, што ће смањити цене и онда након три године пада, а затим растућих трошкова позајмљивања, економија ће се опет наћи тамо где је била- суочена са опадањем бруто домаћег производа.

А ово гледиште Међународног монетарног фонда у супротности је са тренутним агресивним ставом креатора политике, који тврде да се инфлација мора по сваку цену победити све вишим каматним стопама, а раст препустити сам себи. 

Тако да, ако централне банке буду натеране да преокрену курс и смање стопе тако брзо након пооштравања политике, то ће довести у питање њихову способност да испуне свој задатак.

Важно је, међутим, направити разлику између краткорочних економских процена, које је често много теже исправити од дугорочних трендова. ММФ зато допушта алтернативне сценарије, посебно у погледу тога да ли нивои јавног дуга расту или опадају, а и не слажу се сви са његовим закључцима. 

Али, централна претпоставка ММФ-а је да се након глобалне финансијске кризе враћамо на статус кво.

Извештај се односи на природну каматну стопу, концептуални циљ где званични референтни трошкови задуживања нису ни прениски да би изазвали неоправдану инфлацију, нити довољно високи да угуше економски раст. 

"То је ова холистичка тачка равнотеже коју траже армије економиста централних банака, а да уопште не знају да ли су стигли до ње. Имајте на уму да ММФ очекује да ће и растуће привреде Индије и Кине трпети све више сличних депресивних ефеката као и зрелије и развијене економије, а то ће такође захтевати нижу природну каматну стопу током времена", примећује "Блумберг", за који је "логично а помало депресивно" то што испада да се суштински мало шта променило након гашења, а затим поновног покретања глобалне економије.

Успоравање раста продуктивности, старење становништва, деглобализација, прелазак на зеленије економије и повећање  дуга држава потребни да би се олакшала та промена, били су сви потенцијални фактори за смањење природних каматних стопа током времена. 

"Централни банкари су тренутно заглављени у томе што морају оправдати свој став да је и даље потребна агресивнија акција, када би нам, без обзира на то, могла доћи спорија инфлација и слабији раст. Постојала је огромна количина самооправдавања централних банака о томе како ни пандемија ни огроман скок цена енергије нису били под њиховом контролом; стога се никаква стварна кривица не може приписати њиховој колективној неспособности да предвиде или затим смање пораст цена", истиче "Блумберг".

Централне банке, како додаје овај портал, обично имају двоструки мандат: контрола инфлације и одржавање финансијске стабилности. А ово друго је једнако важно као и смиривање потрошачких цена.

"Брзим координисаним монетарним и фискалним стимулансима вешто је избегнут разорни пад услед поновљених затварања, само да би креатори политике заспали за воланом усред бескрајне инфлације. Приличан део тога би се могао избећи да централне банке нису биле предуго фиксиране негативним каматним стопама и текућим квантитативним попуштањем", констатовао је "Блумберг".

Овај портал зато саветује креаторе финансијске политике да би можда сада било паметно размислити о паузи, "макар само да би се пратили заостали ефекти једногодишњег циклуса пооштравања финансијских услова на сваком састанку".