Хамлетовска дилема ФЕД-а: Подићи каматне стопе или не, питање је сад?

Дилема Федералних резерви око тога да ли да, и након пропасти банака, наставе с подизањем каматних стопа, додатно је закомпликована објављивањем података о инфлацији, па би званичници америчке Централне банке следеће недеље требало да се окупе да би одлучили колико битно, у светлу превирања у банкарском систему, треба да измене планове за монетарно пооштравање.

Јер, како подсећа "Фајненшел тајмс", у данима пре колапса "Силикон вели бенк" (када су ФЕД и други органи интервенисали да би ограничили финансијску "заразу"), председник Џеј Пауел изнео је идеју да би Централна банка могла да размотри повратак на повећање каматне стопе за пола поена, пошто подаци показују обнављање радне снаге, тржишта и опоравак потрошње.

То се десило иначе, након историјске, вишемесечне кампање великог повећања каматних стопа са намером да се укроти велики притисак на цене, који је ФЕД тек у фебруару вратио на уобичајенији темпо од четвртине поена.

У то време, Пауел је рекао да ће предстојећи подаци - укључујући извештај о инфлацији од уторка и најновији извештај о пословима, који показује да су послодавци додали 311.000 радних места у фебруару - бити пажљиво испитани пре него што се донесе одлука.

"Фајненшел тајмс" међутим наводи, да након објављивања података који показују пораст "основног" раста потрошачких цена од 0,5 одсто у фебруару, ФЕД мора да настави да искорењује упорну инфлацију, истовремено осигуравајући несметано функционисање финансијског система.

Економисти, наиме, кажу да је колапс СВБ-а суштински променио поглед на политику, замутивши пут Централне банке и повећавајући забринутост око нивоа каматних стопа које финансијски систем може да издржи.

Џулијан Ричерс, економиста у "Морган Стенлију", рекао је да је "неизвесност експлодирала" након пропасти банака и да ће Фед бити "пажљив" на све даље знаке стреса.

Фебруарски извештај о инфлацији додатно је закомпликовао слику. Током протекла три месеца, "основни" раст потрошачких цена порастао је по годишњој стопи од 5,2 одсто, што је највећа вредност од октобра 2022.

"Да није онога што се дешава на финансијским тржиштима, ово је тип података који би вероватно мотивисао повећање стопе за 50 базних поена следеће недеље", рекао је Метју Луцети, главни амерички економиста у "Дојче банци". Иако је податке о инфлацији он описао као "неумољиве", рекао је и да очекује да ће ФЕД наставити са повећањем стопе за четвртину поена овог месеца и сигнализирати да ће стопа федералних фондова достићи врхунац нешто изнад 5 одсто.

Ричерс је додао да због раста потрошачких цена званичници не би требало да зауставе раст стопе у потпуности, чак и у светлу пада СВБ-а.

"Чини се да свакако постоји забринутост у вези са функционисањем тржишта, али то није нешто што ће пауза у подизању каматних стопа нужно олакшати", рекао је он.

Економисти кажу да се ФЕД такође мора суочити са ширим питањима о томе како ће финансијска нестабилност која проистиче из неуспеха СВБ-а утицати на потражњу и економску активност.

У разговору за „Фајненшел тајмс“ у петак — након извештаја о запослености и колапса СВБ — Томас Баркин, председник Ричмонд Фед-а, рекао је да је углавном фокусиран на потражњу у одређивању будућности кампање пооштравања централне банке, додајући да је то област у којој финансијска стабилност „може и не мора имати утицаја”.