"Велт": Макрон изазвао дипломатски земљотрес, ближи се почетак краја долара?

Изјаве француског председника Емануела Макрона које су уследиле након разговора са председником Кине Си Ђинпингом изазвале су "дипломатски земљотрес", пише немачки "Велт", констатујући да промењена реторика француског лидера може да послужи као "почетак краја хегемоније долара".

Макрон је, подсетимо, за разлику од онога што се очекивало, а то је демонстрација европског јединства, посебно узимајући у обзир да је у Кини боравио заједно са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, иступио са изјавама којима је изазвао поприличну збрку на светској политичкој сцени. Поручио је сасвим неочекивано да Европа не би требало да заузима страну у конфликту САД-а и Кине и додао да европски континент не треба да буде амерички вазал. Уједно је критиковао то што се амерички долар данас сматра за главну резервну валуту у свету, објаснивши да су због страха од санкција предузећа Европске уније приморана да одбију сарадњу са државама ван Уније.

Тржиште одговорило на Макронове изјаве

Девизно тржиште реаговало је у складу са изјавама француског председника. Долар је пао у односу на многе валуте, а евро је порастао за два цента према америчкој валути, достигнувши тако рекорд за последњих годину дана.

"Ово би могао бити почетак краја хегемоније долара", закључује "Велт". Ако би се долара "одрекли" не само Русија и Кина које, подсетимо, са другим чланицама БРИКС-а већ раде на креирању нове валуте, већ и земље Европе, светско девизно тржиште могло би да се нађе на граници 'епохалних промена'.

Ипак, експерти сумњају да ће било која друга валута успети да у потпуности потисне долар. Највероватније ће, како предвиђају, доћи до поларизације девизног тржишта, док ће у исто време злато имати све битнију улогу.

Стручњаци се слажу и да би Сједињене Америчке Државе саме себи могле да створе још веће проблеме уколико буду наставиле да користе своју валуту као финансијско оружје. Управо нешто слично десило се након фебруарских дешавања прошле године, када је Вашингтон замрзнуо 300 милијарди долара руских резерви у злату и девизама. Као резултат тога, многе земље су смањиле своја улагања у доларима, пише немачки лист.

"Велт" подсећа и да су, према последњим подацима Међународног монетарног фонда за 2022. годину, светске централне банке крајем прошле године држале само 58,4 одсто девизних резерви у доларима, што је најмањи проценат од 1995. године.

Вашингтон је, с друге стране, "накупио" поприличан државни дуг који износи око 31,5 билиона долара. САД се, такође, суочавају са великим трговинским дефицитом, узимајући у обзир да та држава знатно више увози него што извози.

Ипак, лист оцењује да највећи број валута ипак, за сада, није успео да искористи ситуацију онолико добро колико би то можда било могуће. Као пример наводи се да је евро порастао поприлично мало према долару, док удео светских девизних резерви у јуану износи 3 одсто.

Ово је, како се објашњава, последица тога што Пекинг своју валуту чврсто држи под контролом што "још увек плаши многе".