Европа слуђена због Макронових изјава о Кини

Опаске француског председника Емануела Макрона о Кини и Тајвану, према мишљењу многих аналитичара и дипломата, створиле су утисак збрке око политике ЕУ према Кини, што је потпуно супротно од онога што је Макрон рекао да жели да постигне када је у посету Пекингу повео и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, опажа се у тексту "Фајненшел тајмса".

Макронов циљ био је да демонстрира европског јединство, када је заједно са Фон дер Лајеновом отишао у званичну посету Пекингу – уместо тога западни медији већ данима анализирају Макронове изјаве о Кини и немешању у питање Тајвана, као и о САД и вазалском положају ЕУ.

Тако "Фајненшел тајмс" констатује да Макрон сада покушава да увери савезнике да се његови ставови према Кини и Тајвану нису променили, док дипломате и аналитичари сматрају да су његова запажања после повратка из Пекинга о овом питању омела покушаје ЕУ да изгради јединствени приступ. Како се наводи, француске дипломате већ неколико дана поправљају штету после Макроновог интервјуа "Еху" и "Политику" у којем је навео да би мешање у "кризе које нису наше" било "замка за Европу", а подсећа се и да је приликом сусрета са холандским премијером поновио да се његови ставови нису променили и да ради на очувању јединства ЕУ уз поштовање Кине.

Макронови ставови, како се истиче, нарушавају покушаје ЕУ блока да постане убедљивији геополитички играч, а цитира се и неименовани званичник ЕУ: "Никад ме не изненађује капацитет великих сила да поделе ЕУ, они воле да раде на поделама између држава чланица". Званичник у овом контексту помиње, наравно, Кину, а не, на пример, САД.

Како се наводи у чланку, ЕУ се последњих месеци мучи да формулише јединствену позицију о Кини, после више одвојених путовања у ову земљу неколико европских лидера. У Пекинг је ишао немачки канцелар Олаф Шолц, који се попут Макрона труди да одржи индустријске везе с Пекингом, затим шпански премијер Педро Санчез и председник Европског савета Шарл Мишел. Макрон, који је желео да покаже европско јединство доласком у Пекинг с председницом Европске комисије, посетом Пекингу постигао је потпуно супротно од оног што је навео као циљ.

Осим интервјуа, замерају му и видео који је објавила његова канцеларија поводом посете Кини, а у којем се, како се истиче, нигде не критикује "звецкање оружјем" Пекинга око Тајванског мореуза или репресија над Ујгурима. Филм је јасан контраст у односу на речи Фон дер Лајенове изговорене пред посету Пекингу да ЕУ треба да осмисли како ће да одговори на самопоуздање Кине и ограничи трговину високо осетљивом технологијом.   

"Ово није изгледало добро за француског председника, али ЕУ нема никакав проблем: имамо јасну политику. Говор Фон дер Лајенове показао је јасан курс", рекао је за ФТ неименовани званичник ЕУ.

Истиче се и да све што квари утисак трансатлантског јединства нарочито забрињава источне престонице у тренутку када је Европа у значајној мери зависна од подршке САД када је у питању конфликт у Украјини и док и републиканци преиспитују колико би Америка требало да буде умешана у руско-украјински сукоб.  

"Наше геополитичко слепило још увек није излечено. Изабрали смо да не видимо претњу руске агресије, и сада бирамо да не видимо претњу кинеске агресије", рекао је министар спољних послова Литваније Габриелиус Ландсбергис.

Ова балтичка држава, како се додаје, осетила је терет кинеске трговинске одмазде, пошто је одобрила да Тајван отвори дипломатску мисију у Виљнусу.

"Став Француске и ЕУ по питању Тајвана је исти и односи се на уважавање једне Кине, очување статуса кво и потребу за тражењем мирног решења", рекао је Макрон.

Додао је да је земља и даље поуздан савезник САД истичући да је у Тајванском мореузу присутна и француска морнарица као одговор на кинеске војне вежбе.

Упркос томе, у тексту се закључује да француски председник вуче Европу уназад и не помаже јој, како то констатује бивши француски дипломата Мишел Дикло.