Мања потражња за становима у првом кварталу: Најскупљи квадрат плаћен скоро 11.500 евра

Тржиште некретнина је после прошлогодишњег бума успорило у првом кварталу ове године. Према најновијим подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), у прва три месеца ове године склопљено је 29.275 купопродајних уговора, што је за 9,5 одсто мање него у првом кварталу 2022. године. То је око 8.000 мање у односу на последњи квартал прошле године.

Иако је продато мање станова, кућа и осталих објеката, за њих је потрошено више новца. Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности износио је 1,6 милијарди евра и већи је за 2,6 одсто у односу
на исти период прошле године.

Према подацима РГЗ-а, квадрат стана у старим зградама у Београду је скупљи за око 20 одсто у односу на прошлу годину и сада у просеку износи око 2.013 евра, док је цена у новоградњи порасла за око 14 процената и сада је око 2.465 евра.

И у Новом Саду се квадрат приближава износу од 2.000 евра. Староградња је достигла вредност од 1.928 евра, док је просечна цена квадрата у новим зградама 1.723 евра.

"Највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности имао је промет станова у износу од 861,1 милиона евра, од чега је у граду Београду за станове је издвојено 537,1 милиона евра. Од укупне вредности продатих некретнина 53 одсто новца је уложено у куповину станова, што је за 4 процента мање него у првом кварталу прошле године", наводе у РГЗ.

За куће је издвојено 127,2 милиона евра (7,7 одсто), за грађевинско земљиште 113,7 милиона евра (6,9 одсто), за пословне просторе 81 милион евра (4,9 одсто), за пословне објекте 77,5 милиона евра (4,7 одсто), за гаражне просторе 44,8 милиона евра (2,7 одсто), пољопривредно земљиште 55,5 милиона евра (3,4 одсто).

Најновији извештај Геодетског завода показује да и даље опада број кредитних купаца станова. На кредит је купљено 7 одсто непокретности, што је за 5 процентних поена мање у поређењу са првим кварталом 2022. године. 

Када су у питању станови, удео кредита је већи, нарочито у Београду, где је готово сваки четврти стан купљен на кредит. У престоници је из кредита плаћено 23 одсто станова, у Нишу 22 одсто, Новом Саду 21 одсто и Крагујевцу 13 одсто.

Гаражно место коштало као гарсоњера

Стан за који је издвојено највише новца у првом кварталу 2023. године налази се у новоградњи и коштао је 2.601.888 евра, површине је 383 квадрата и налази се у Београду на води. Најскупљи квадрат стана налази се у истом насељу и коштао је 11.474 евра по метру квадратном, површине је 143 метара квадратних.

"Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 1.575.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 6.878 евра, површине 189 метара квадратних, а највиша уговорна цена пословног простора од 1.996.483 евра остварена је на Новом Београду, површине 990 метара квадратних", наводе у РГЗ.

Најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра, које је продато, такође се налази у Београду на води.

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Добановцима по цени од 29,9 евра за метар квадратни, а продата је парцела површине 66,2 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом кварталу 2023. године продато је у Тителу по цени од 1.279.655 евра за 107 хектара.