Ванредно стање на тржишту некретнина у Немачкој

У Немачкој је завладало ванредно стање на тржишту некретнина, а сада је кључни тренутак у коме се одлучује да ли ће тржиште некретнина коначно пропасти, пише "Шпигл". Такво расположење сада деле сви, од инвеститора, преко стамбених задруга за чланове са малим буџетом, све до породица које траже сопствени стан.

Ова забринутост је више него оправдана. Да би се задовољила потражња за стамбеним простором само у 2023. години потребно је 700.000 станова. Масовно повећање трошкова за земљиште и изградњу руши све до сада важеће калкулације. Према подацима Федералног завода за статистику, у фебруару је одобрено само 22.300 нових станова, односно 20,6 одсто мање него пре годину дана.

Савезна министарка грађевина Клара Гејвиц (СПД) настоји да смањи финансирање нове градње. "Оно што се дешавало у прошлости, била су опште субвенције за изградњу. Зашто да узимамо новац од пореза да бисмо дали субвенције онима који купују свој четврти, или пети стан?", изјавила је недавно министарка.

Уместо тога, Гејвицова покушава да промовише социјално становање, смештај за студенте и младе породице са ниским примањима, које би требало да добију јефтине кредите. "Милијарде за финансирање некретнина, да. Али не милијарде за индустрију некретнина, већ за социјално становање", каже политичарка из СПД-а.

Предстојећи крах на тржишту

Са становишта индустрије некретнина, то неће бити довољно. Учесници радне групе о будућности грађевинарства из Шлезвиг-Холштајна кажу да је тржиште некретнина на прекретници. "Ако се ништа не деси, нећемо доживети пад у стамбеној изградњи већ прави крах", објашњава Дитмар Валберг, стручњак који је израдио студију у име неколико удружења.

Грађевинска индустрија је и даље нетакнута, каже Валберг. "Расположиви капацитети били би довољни за изградњу 400.000 станова годишње." Општи услови су у овом тренутку лошији него после Другог светског рата. "Никада раније није било тако велике потражње, тако високих трошкова изградње, таквих скокова каматних стопа и толико захтева и прописа. Стамбена изградња је у веома тешкој ситуацији."

Све то неминовно води ка смањењу грађевинских капацитета. Планирана су отпуштања. Ако изградња изгуби квалификоване раднике и технологију, настаће штете са дугорочним ефектом, упозорава Валберг. "Када људи оду, неће се враћати." Притисак на стамбено тржиште ће енормно расти, као и социјалне тензије.

Од врха до самог дна

Године 1995, са изградњом 600.000 станова, достигнут је врхунац, после чега је, 2010. године, досегнуто дно. Кључна карактеристика кризе је то што се смањење капацитета дешава веома брзо.

Пад стамбене изградње неће имати само фаталне последице по обезбеђивање потребног животног простора. "Стамбена изградња је покретач домаће привреде. Више од три милиона радних места зависи од стамбене изградње."

Удружења из области грађевинарства позивају на масовно преиспитивање од стране савезних, покрајинских и локалних власти. Постоји око 900.000 пројеката који су одобрени, али још нису завршени. Од тога је 40 одсто само на папиру, а почетак изградње је неизвестан. Поред инвестиционог програма, неопходна је и доследна ревизија прописа и стандарда ради смањења трошкова градње.

Садашња грађевинска политика има супротан ефекат. Општине су повећале цене по квадрату стамбеног простора у новоградњи у просеку за 170 евра, а на нивоу савезне владе више од 400 евра.

То значи да су тренутни просечни трошкови изградње стана у великим градовима у просеку 4.070 евра по квадрату. Трошкови изградње нових станова за изнајмљивање у великим градовима су нешто испод 5.000 евра.

Грађевинарству је потребно најмање 50 милијарди евра

За финансирање оваквих пројеката потребна је закупнина од 17,50 до 20 евра по квадрату. Да би се цене спустиле на 10 до 10,50 евра по квадрату, стручњаци рачунају да су неопходне субвенције, на пример, кроз грантове и кредите са ниским каматама, у вредности од око 1.900 евра по квадрату.

За приступачну закупнину од осам до 8,50 евра, за више од 60 одсто подстанарских домаћинстава у Немачкој потребне су новчане субвенције од око 2.300 евра по квадратном метру. У случају социјалних станова са закупнином испод седам евра, потребно је око 2.900 евра субвенција.

Конкретно, потребно је најмање 50 милијарди евра субвенција за социјално становање до 2025. године. За приступачно становање са закупнином од 8,50 до 12,50 евра потребно је најмање још 22 милијарде евра.