Изгледи економија Западног Балкана и даље неповољни: Светска банка очекује успоравање раста БДП-а

Раст економија Албаније, БиХ, Северне Македоније, Србије и Црне Горе премашио је нивое забележене пре избијања сукоба у Украјини, упркос вишим ценама енергената и хране, неповољним временским околностима, све рестриктивнијим условима финансирања и значајној неизвесности. То се наводи у најновијем Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан који је данас објављен.

Економисти Светске банке, међутим, кажу да су изгледи за Западни Балкан и даље неповољнији, пошто се очекује успоравање раста БДП-а на 2,6 одсто у 2023, чему ће првенствено допринети приватна потрошња, извоз и јавна улагања у појединим земљама.

Регион се сада суочава са изазовима поновног стварања резерви у циљу припреме за будуће шокове, као и спровођења реформи на страни понуде ради полагања темеља за одрживији и зеленији раст.

"Западни Балкан је показао изузетну отпорност упркос значајној економској турбуленцији. Да би се и даље успешно носиле са олујом коју изазивају вишеструки економски шокови, земље овог региона могу да остваре значајне резултате спроводећи реформе којима се повећава продуктивност на средњи рок. То се односи на убрзавање регионалних интеграција, унапређење тржишне конкуренције, привлачење квалитетнијих улагања и отклањање препрека за партиципацију грађана, и то нарочито жена, у радној снази", рекла је директорка Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.

Светска банка очекује да ће раст БДП у Србији ове године износити 2,3 одсто, а наредне две године три до четири процента годишње, речено је на данашњем представљању Редовног економског извештаја за Западни Балкан.

Директор Канцеларије СБ у Србији Никола Понтара рекао је да се очекује да ће у региону ЗБ раст БДП ове године износити 2,6 одсто. Такође, речено је да је лане у Србији остварена рекордна стопа запослености од 53,3 одсто, а да је крајем 2022. незапосленост у региону ЗБ износила 13,2 одсто, што је ниско, али и даље представља велики проценат.

Највиша инфлација у последње две деценије

У извештају се наводи да је инфлација на Западном Балкану у 2022. забележила највиши ниво у претходне две деценије, као и да су притисци на цене остали повишени и почетком 2023.

У већини земаља Западног Балкана, инфлација мерена индексом потрошачких цена достигла је врхунац крајем 2022, и то под утицајем раста цена енергената и хране, а сада показује знаке смиривања како екстерни покретачи постају све мање изражени услед успоравања глобалног привредног раста. Инфлаторни притисци су и даље су дубоко укорењени, што захтева додатно пооштравање монетарне политике.

Те више цене нарочито су се озбиљно одразиле на домаћинства са нижим приходима, што је, заједно са слабијим економским растом, значајно успорило темпо смањивања сиромаштва, иако су приметни одређени позитивни ефекти универзалних програма државне подршке усмерених на ублажавање последица енергетске кризе.

Према извештају, међу потенцијалним ограничењима у будућности могу бити нижа екстерна тражња, која би могла негативно да утиче на приходе од извоза и ограничи дознаке, и сужени фискални простор који и даље спутава подршку која се може пружити домаћинствима.

"Најсиромашнија домаћинства троше далеко већи проценат својих прихода на енергију и храну, а то су управо две ставке потрошачке корпе чије су цене највише порасле. То значи да је повећање стварних трошкова живота са којим се суочавају сиромашнији грађани ЗБ много веће него што би се могло закључити из званичних података о инфлацији мереној кретањем потрошачких цена", рекла је виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја Сања Маџаревић-Шујстер

Она је навела да је при дефинисању делотворних политика којима ће се заштитити мање имућни грађани и подстаћи привредни раст битно узети у обзир променљивост стопа инфлације за различите врсте домаћинстава.

Успорио темпо отварања нових радних места

У извештају се наводи и да је упркос расту запослености, темпо отварања нових радних места успорио у другој половини 2022. широм читавог Западног Балкана.

Запосленост је највише опала у секторима пољопривреде и јавне управе, али је успоравање забележено  у индустрији и сектору услуга. Стопа запослености достигла је у септембру 2022. историјски највишу вредност од 47 одсто, након чега је почела да опада. На средњи рок, изгледи за Западни Балкан и даље су позитивни, иако су потребне реформе за убрзање зелене транзиције и отклањање кључних структурних изазова.

"Тренутна енергетска криза нагласила је потребу убрзања зелене транзиције широм Европе, па тако и на Западном Балкану. Кључна полазна тачка убрзање преласка на утврђивање цена емисија гасова са ефектом стаклене баште и повећање обима примене фискалних мера намењених заштити животне средине којима се грађани и привреда подстичу да смање свој угљенични интензитет", рекао је Ричард Рекорд, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја.

У извештају се наводи да је енергетска ефикасност област у којој улагања могу остварити значајне економске резултате на Западном Балкану.

"Чак и само умерено повећање енергетске ефикасности привреде довело би до великих уштеда у емисијама гасова са ефектом стаклене баште насталих производњом енергије, повећало добит предузећа, имало значајне позитивне ефекте по друштво и помогло да се потрошачи заштите од будућих шокова, које може изазвати раст цена електричне енергије и гаса", навели су из Светске банке.