Дилема потенцијалних дужника: Да ли подизати кредит, или вреди сачекати пад камата?

Eра "јефтиног новца" je прошла, а ни економисти, ни банкари се не усуђују да кажу колико ће трајати тренд скупог задуживања. Поједини стручњаци прогнозирају да би период високих камата могао потрајати бар до краја ове године, а грађанима поручују да се задужују само ако баш морају.

За многе грађане је узимање кредита, и по каматама које су удвостручене, са три на више од шест одсто, у односу на период од пре годину дана, једини начин да дођу до свог крова над главом или да узимањем готовинског кредита попуне рупе у кућном буџету који "нагриза" инфлација.

Подаци Удружења банака Србије (УБС), показују да су они у марту узели позајмице у вредности од 2,8 милијарди динара, али је то повећање тек 0,2 одсто у односу на претходни месец. 

Ко се задужио по ниским каматним стопама претходних година сада плаћа увећане рате, а у актуелној ситуацији добро су прошли само банкарски клијенти који су узели кредите са фиксном каматном стопом. Остали осећају последице одлука Европске централне банке и Народне банке Србије које из месеца у месец подижу камате. Према подацима Кредитног бироа УБС, 161.500 корисника већ касни са плаћањем рате дуже од 60 дана. 

Становништво укупно дугује банкама 1.433 милијарди динара (12,2 милијарди евра), а највећи део позајмица односи се на кеш и стамбене кредите. У укупним зајмовима становништву учешће стамбених кредита износило је 44 одсто на крају марта. 

Ако је променљива каматна стопа која је тренутно између пет и шест одсто грађанима скупа и неизвесна због раста еурибора, фиксна је сигурно још скупља, јер и оне ретке банке које је нуде циљају између 8,5 и 10 одсто. Поставља се питање колико је у овом тренутку исплативо "заробити се" и по непроменљивој цени.

Професор на универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да би можда требало одгодити велике одлуке и стрпити се још шест месеци до годину дана, уколико не постоји нужна потреба за узимањем кредита.

"Можда се сада фиксна камата чини атрактивном, у односу на променљиву, која расте, али грађани треба да знају да банке у тој фиксираности укалкулишу своју маржу и потенцијални ризик. Не мора да значи да ће током целог периода отплате, наредних 15 или чак 30 година, камате бити овако високе, већ могу у наредном периоду да падну и тада се фиксна камата не би исплатила. Грађани треба добро да размисле и да ускладе своје жеље са реалним могућностима", сматра професор.

Стакић каже да би тако велике одлуке, попут узимања стамбених кредита можда требало одложити, али напомиње да се то односи на оне који имају тај луксуз да не морају да узму кредит.

НБС: Услови задуживања умерено пооштрени

Из Народне банке Србије за РТ Балкан кажу да резултати анкете о кредитној активности, коју НБС редовно спроводи, показују да је оцена банака да су услови по којима су одобравани кредити у претходних годину дана умерено пооштрени, што је највећим делом последица виших трошкова извора финансирања банака.

"Заоштравање монетарних услова НБС и Европске централне банке прелило се у одређеној мери и на повећање каматних стопа на кредите, при чему треба имати у виду да је вођење рестриктивне монетарне политике у овом периоду неопходно у циљу обуздавања инфлаторних притисака и сузбијања инфлације која тренутно представља највећи проблем на глобалном нивоу. Смањење инфлације донеће вишеструке користи и за становништво и за привреду, кроз омогућавање даљег повећања животног стандарда становништва, као и кроз повећање реалног расположивог дохотка за привреду и повећање пословног, инвестиционог и потрошачког поверења", наводе из НБС.

Да се грађани све опрезније задужују код банака указује и званична статистика Републичког геодетског завода (РГЗ) која показује да је удео кредитних купаца у куповини станова за годину дана пао 10 одсто, са 28 одсто у првом кварталу прошле године на 18 одсто у истом периоду 2023. То би могло да указује или на пад кредитне способности грађана или на превисоке камате по којима није исплативо позајмљивати новац.

Рок отплате кредита продужило 726 дужника

Народна банка Србије је у циљу решавања потенцијалних финансијских потешкоћа дужника у условима раста референтних каматних стопа, усвојила две одлуке које омогућавају продужетак рока отплате готовинских, потрошачких и осталих кредита са роком доспећа до највише 9 година, кредита за куповину моторних возила до највише 11 година и стамбеног кредита за највише пет година. За РТ Балкан у НБС кажу да је до краја фебруара 726 грађана искористило ову могућност и да су реструктурирали кредите у укупном износу од 646 милиона динара.

"Верујем да, уколико се процени да постоји заиста велики број људи са потешкоћама, да ће НБС поново реаговати. Централна банка је већ дала неке препоруке банкама и уколико хоћете да продужите рок отплате кредита, ви тиме смањујете садашњу рату. Ипак, и ту треба бити обазрив, јер на примеру кредита од 35.000 евра, уколико се период отплате продужи за пет година, месечна рата ће наредних месеци бити мања 70 до 80 евра, али ћете на крају платити 5.000 евра више", напомиње професор.

Он указује да је најважније да грађани буду свесни своје кредитне способности.

"Неписано правило је да се задужите највише 30 до 40 одсто кућног прихода, односно да рата не буде већа од тог процента месечне зараде, како бисте оставили простора за евентуалне непредвиђене околности које би могле да наступе у наредном периоду", каже професор.