Рецесија на помолу? Амерички економски раст нагло успорио у првом кварталу

Амерички економски раст је нагло успорио у првом кварталу 2023. упркос снажној потрошњи потрошача, док Федералне резерве настављају са пооштравањем монетарне политике.

Највећа светска економија порасла је за 1,1 одсто на годишњем нивоу између јануара и марта, према прелиминарним подацима које је објавило Министарство трговине. То означава нагло успоравање са темпа од 2,6 одсто који је био регистрован у последња три месеца прошле године и знатно је испод очекивања економиста о повећању од 2 одсто.

Подаци о БДП-у указују да је америчка економија наставила да показује таласе снаге иако је њен замах опао. Снажан раст потрошње током тромесечног периода надокнадио је смањење залиха и успоравање стамбених и пословних инвестиција, пише "Фајненшел тајмс".

Потрошња прилагођена инфлацији порасла је по годишњој стопи од 3,7 одсто, у односу на 1 одсто у последњем кварталу године. У међувремену, приватне домаће инвестиције пале су за скоро 13 процената. Коначна продаја приватним домаћим купцима — мера потрошачке и пословне потрошње која се сматра једним од најважнијих показатеља основне потражње — порасла је по годишњој стопи од 2,9 одсто у прва три месеца ове године.

До успоравања раста долази после једногодишње агресивне монетарне политике Феда који је покушао да ублажи потражњу. Од марта прошле године, америчка централна банка подигла је референтну каматну стопу са скоро нуле на нешто мање од 5 одсто, што је најбржи раст у последњих више деценија.

Званичници су спремни за ново подизање каматне стопе за четвртину поена следеће недеље, што ће подићи стопу федералних фондова на нови циљни опсег од 5 до 5,25 одсто, пре него што размотре паузу у својој кампањи како би размотрили учинке своје политике.

Оно што је изненадило званичнике је изненађујућа отпорност потрошача, која је подстакнута скученим тржиштем рада. Али први знаци хлађења у месечном порасту радних места и раста плата пружили су извесну утеху да је најгори шок инфлације прошао и да се Фед приближава контроли ценовних притисака, пише "Фајненшел тајмс".

Званичници тврде да ће за враћање инфлације на дуготрајни циљ Феда од два процента бити потребан период "раста испод тренда и одређеног ублажавања услова на тржишту рада", али су престали да предвиђају рецесију.

Од марта, већина званичника очекује да ће се раст БДП-а прилагођен инфлацији успорити на 0,4 одсто у 2023. години, пре него што ће се следеће године вратити на 1,2 одсто. У међувремену, предвиђа се да ће стопа незапослености достићи врхунац од 4,6 одсто 2024. године, према већини званичника, у односу на садашњи ниво од 3,5 одсто.

Приватно Фед, пак, има суморније прогнозе да ће привреда ове године пасти у рецесију пре него што започне опоравак.