"Шпигл": Прошло је доба златне ере задуживања

Прошло је време нулте каматне стопе и ниске инфлације, који су дозвољавали владама да троше скоро неограничено; чак и уз минимални раст привреде, кредити су могли да се отплате без проблема. Међутим, сада задуживање ради повећања државне потрошње подстиче инфлацију, а камате брзо расту, констатује "Шпигл" анализирајући финансијску ситуацију на Западу и њен утицај на зелену енергетску транзицију.

У доба златне ере задуживања, климатски прихватљиво реструктурирање индустријског друштва организовало се махом на кредит, а данас ће они који издају зелене обвезнице за изградњу ветропаркова и гасовода за транспорт водоника морати да одвоје све већи део свог буџета за камате.

Немачки лист се пита да ли уопште могу да се плате сви програми субвенција вредни више милијарди долара којима се промовише енергетска транзиција, не само у Немачкој?

Бајденов зелени сан или кошмар

У Сједињеним Државама сан америчког председника Џозефа Бајдена о покретању зелене индустријске ренесансе субвенционисане стотинама милијарди из његовог Закона о смањењу инфлације финансијска реалност ће пре или касније распршити. 

Ако републиканци, који захтевају драстично смањење потрошње и поништавање неких Бајденових одлука, превладају у предстојећим преговорима о дугу у Конгресу, председник ће морати да оконча социјалне и еколошке програме у наредних неколико месеци. Ако пак победе демократе, чији лидер инсистира на безусловном подизању лимита даљег америчког задуживања, буђење ће стићи касније, и самим тим биће још болније.

Бајденови програми потрошње подстакли би инфлацију, довели до трајног сукоба са централном банком и повећали каматне стопе, и уз то подигли ризик од краха нових банака и тржишта некретнина.

На крају, следећа администрација би морала да направи драстичне резове или повећа порезе, а америчка економија би могла да доживи прилично сиву рецесију, уместо зеленог процвата, којем су се надали.

У Бриселу без оскудице

У Европи је време несташице одавно наступило, што у Бриселу виде драстично другачије.

"Урсула фон дер Лајен месецима је покретала разне иницијативе, али ако боље погледате, брзо ћете схватити да иза тога увек стоји исти извор финансирања: фонд за реконструкцију од скоро 700 милијарди евра, који шефица Европске комисије политички рециклира сваки пут под другим називима", пише "Шпигл" и додаје да су у игри били "Некст џенерејшн ЕУ" као програм против пандемије, или "Ре повер ЕУ" за ниже цене енергије, или "Нет зеро индустри акт" као пандан Бајденовим зеленим субвенцијама.

Међутим, земље ЕУ ускоро ће се суочити с двоструким финансијским проблемом: прво, неће бити субвенција из Брисела. Друго, за отплату дуга морају се набавити тзв. сопствена средства, за шта постоје само магловити планови, а нема конкретних решења. Уколико Унија не жели да се задужује, што тренутно није случај, владе ће морати да пронађу додатни новац за Европу.

Ово погоршава проблеме и у Немачкој, где владајућа коалиција ем најављује веће издатке за одбрану, избеглице и социјална питања ем скоро свакодневно доноси нове програме субвенција за грејање, транспорт, енергетску транзицију и сл. Очигледно је да ова калкулација не може да функционише.

"Западне демократије расипају новац док економска ситуација захтева уздржаност; ослањају се на наркотично дејство субвенција, иако би требало да обелодане стварне трошкове", закључује "Шпигл".