Инфлација похлепе узима маха: Како нас светске корпорације пљачкају

Разлог за раст цена у супермаркетима нису само повећани трошкови сировина и енергије. Експерти сматрају да је велики део поскупљења последица прекомерног узимања профита од стране корпорација. Стручњаци већ говоре о "инфлацији похлепе" међу компанијама, а економисткиња Изабела Вебер, која предаје у САД, у интервјуу "Шпиглу" објашњава на које све начине корпорације користе инфлацију и шта се може учинити поводом тога. Она сматра да би због тога вишак профита требало доследно да се опорезује, као нека врста економско-политичке заштите "од катастрофе".

Наводи да је раст цена нарочито болан код основних животних намирница - хлеба, јаја, млечних производа и уља пошто се без њих не може. Вебер указује да су нагло порасле цене паковане и прерађене робе, производа попут тестенина, сирева или кобасица, упркос томе што су цене сировина, као што су житарице, сада пале у односу на 2022. годину.

"У многим случајевима видимо да се потрошња смањује, али цене и даље нагло расту. Ово је готово невероватно са економске тачке гледишта. Потражња опада, али компаније подижу цене, јер њихови конкуренти раде исто, па сви на крају одлазе кући са већим профитом. Осим тога, цене често не падају упркос паду трошкова", истиче Изабела Вебер.

Она каже да су многе од ових компанија свесне да потрошачи често не могу да пређу на друге производе када су у питању основна добра.

"Можда ћете купити нешто мање, али родитељи мале деце не могу без пелена, на пример. Неке компаније су се чак и саме осврнуле на то када су представљале своје пословне бројке последњих година. Један велики произвођач робе широке потрошње отворено је рекао да је портфолио производа усмерен на оно што је потребно, јер нико не може без пасте за зубе или детерџента, па потрошачима нема спаса када цене расту. Такав развој догађаја посебно погађа грађане са малим буџетом", наводи Вебер.

Цена уља "процврчала": У Европској унији литар скупљи за четвртину него прошле године

Економисткиња је у свом истраживању показала да су профити бројних корпорација порасли много брже од њихових трошкова. Она указује да већи профити једне компаније нису само на рачун потрошача, већ често и на рачун других компанија којима пада продаја када људи морају да троше много новца на основне потребе као што је храна.

Сматра да је сасвим могуће да ће велике корпорације на крају бити победници, али да постоје и сектори у којима су мале фирме имале велике користи, попут угоститељства.

На питање за који је проценат инфлације одговорно узимање профита, Изабела Вебер каже да је Европска централна банка (ЕЦБ) потврдила да повећање профита чини више од половине повећања цена које ми као потрошачи морамо да платимо.

"Прошло је много времена пре него што смо то уопште препознали као проблем и онда имали доступне податке - иако смо у САД крајем 2021. видели да су корпоративне профитне марже достигле највиши ниво у историји", подсећа Вебер.

Прети ли Немачкој "спирала плата и цена"?

Она напомиње да потрошачи тешко могу да избегну замке поскупљења, јер је често у питању основна потрошна роба – било да је у питању енергија или храна.

"Знамо да се профит повећао и да је већина људи постала сиромашнија. Реалне плате у Европи пале су за више од пет одсто од почетка таласа инфлације, тако да ће бити потребно повећање плата да би се чак вратиле на нивое пре кризе. Ово није важно само из друштвених разлога, већ и из економских разлога, иначе ће потражња пасти. У Немачкој већ постоји низ споразума о платама. Ако ово успе у целини, мора се избећи да компаније на то реагују још већим ценама енергената и даљом инфлацијом", објашњава Вебер.

Дивљање инфлације у Великој Британији: Рекордне цене хране

То би, како упозорава, могло довести до застрашујуће спирале плата и цена, јер постоји опасност да ће компаније искористити повећање плата као прилику да поново подигну цене. 

Вебер каже да потрошачи већ избегавају одређене брендове, али да немају баш много избора.

"И робне марке трговинских ланаца поскупљују, јер је потражња за овим производима значајно у порасту. Свако ко је одувек морао да посегне за стварима на доњој полици више нема јефтину алтернативу. Не можете стићи дубље", сматра саговорница "Шпигла".

Она наводи да је сличан феномен последњи пут био после Другог светског рата, када су многе земље морале да се изборе са трансформацијом из ратне у послератну економију.

"Термин 'инфлација продаваца' долази из педесетих. У то време су цене сировина нагло порасле, ланци снабдевања су били затегнути, а инфлација висока. Под вођством министра економије Лудвига Ерхарда, Савезна Република је реаговала такозваним 'Програмом за све' - држава је ставила на располагање одређене материјале и добра и контролисала њихове цене. На пример, постојале су чизме и јакне као по фиксним ценама, а било је и тржишних производа чије су цене биле веће. Ако је тржишни производ био прескуп, потрошачи су имали јефтину алтернативу", каже Вебер.

Решење у порезу на вишак добити 

Она напомиње да држава и данас интервенише на сличан начин - са смањењем цене гаса. 

"Прелазак са ратне на послератну економију био је јасно дефинисан, барем до краја рата. Данас живимо у времену многих криза које се преклапају. Шокови у кључним областима као што су енергија и жито омогућили су повећање цена пре свега. Ако уопште нема шокова, као што се недавно десило у снабдевању енергијом или у ланцима снабдевања, нема разлога ни за овакво одређивање цена. А ако јесте, порези на вишак профита у ситуацијама шока могли би помоћи да компанијама више не буде привлачно да претерано подижу цене", објашњава Вебер.

Маслиново уље постаје луксузна роба: Зашто је толико скупо у Европи?

Она сматра да порез на вишак добити у кризним ситуацијама може допринети промени понашања компанија. Други начин да се избегне вишак профита су такозвани закони о подизању цена.

Они диктирају компанијама у хитним случајевима да могу само донекле да повећају цене. САД то већ раде у бројним државама погођеним природним катастрофама. Међутим, то би било нешто што би се морало увести пре кризе, а не када она већ наступи.