Све мање инжењера у Немачкој, имиграција као решење?

Недостатак квалификованих радника постао је нормална ствар у Немачкој, што може да има кобне последице за ту земљу, упозорава "Дојче веле".

Било да је реч о енергетици и електротехници, информатици, технологији машина и возила, нискоградњи или грађевинској технологији – свако ко тражи посао инжењера у Немачкој има све већи избор. 

Крајем 2022. у Немачкој је било укупно 170.300 слободних радних места за инжењере. Многи пројекти јавне изградње су заустављени или уопште не могу да се покрену, а пројекти дигитализације су пали у воду, наводи ВДИ, удружење које окупља немачке инжењере.

Нарочито забрињава што се све дешава управо у Немачкој, која је деценијама хваљена као земља инжењера и била позната у читавом свету по свом техничком знању.

"У Немачкој смо раније живели од наших добрих људских ресурса, то је била наша снага", каже дипломирани инжењер Дитер Вестеркамп из ВДИ и додаје да је сада све мање студената у односу на број пензионера. 

Оцењује да је најгоре то што се ситуација неће поправити, јер су приметне демографске промене.

На основним техничким усмерењима евидентан је пад броја студената прве године. У 2016. години 143.400 младих широм земље уписало је у такозвана МИНТ-усмерења, односно математику, информатику, природне науке и технологију, а 2022. године било их је само 125.600.

"Као резултат, у надолазећим годинама може да се очекује значајан пад броја дипломираних студената", каже економиста Аксел Плинеке са Института немачке привреде у Келну.

Напредак на коцки 

Истовремено је све већа потреба за инжењерима, нарочито у области климатски прихватљивих технологија и производа.

У истраживању института из Келна, у 43 одсто фирми оцењују да ће им бити потребно више инжењера у будућности, а 63 одсто да су им неопходни ИТ-стручњаци, што "елиминише кључни аргумент који иде у корист Немачке као пословне локације", сматра Плинеке.

Вестеркамп истиче да ће бити тешко да се убеди индустрија да инвестира у Немачкој, што би могло да буде "кобно".

"То ми себи у Немачкој не можемо да приуштимо", каже Вестеркамп уз закључак да је на коцки напредак земље.

Он додаје да проблем не може да се превазиђе без велике имиграције квалификованих радника из иностранства.

Број страних радника у инжењерским занимањима од краја 2012. до септембра 2022. порастао је за 126,5 одсто, односно на око 105.000. То значи да је већ сада сваки десети инжењер из иностранства, али је чак и то далеко од довољног, наводи портал.

Администрација - уско грло 

Политичари су то препознали и тренутно реформишу законодавство које регулише имиграцију, али потребно је да се ситуација сагледа још боље, кажу у ВДИ. То пре свега значи да се поради на бирократским препрекама које познаје сваки предузетник који жели да запосли стручњака из иностранства.

"Потребно је седам месеци док нпр. неком индијском инжењеру буде дозвољено да ради овде у Немачкој. То ми себи једноставно не можемо и не смемо да дозволимо, јер друге земље могу да буду брже и да ангажују ту особу пре нас", упозорава Вестеркамп.

Плинеке објашњава да је за дозволу потребно толико времена зато што се документа имиграционих власти у Немачкој шаљу поштом у амбасаду у иностранство. Затим је потребно још око месец дана да се добије термин у амбасади за подношење захтева за визу.

Он се залаже за већу дигитализацију и више особља у надлежним службама, јер је администрација, по његовим речима, уско грло у стратегији привлачења квалификоване радне снаге.

"То може да се каже овако: они имају ауто који би сада требало да буде имиграција. Побољшали су мотор, то су правила о имиграцији, рекламирају то, а имају и више горива у резервоару. Али, гуме су и даље за брзину од 30 на сат", каже Плинеке. 

Како да они који дођу, ту и остану

Немачки универзитети, а пре свега они технички, нуде велики потенцијал за усељавање када је реч о инжењерским и информатичким занимањима. То показује и поглед на регионалну прерасподелу запослених у инжењерским занимањима, јер се удео страних инжењера значајно повећао у последњих десетак година.

То је зато што је до избијања пандемије корона све више страних студената долазило на техничке универзитете у Немачкој.

"Било је тешко због короне, али сада морамо поново да почнемо да доводимо више страних студената у Немачку", поручује Вестеркамп. Међутим, проблем је и како да они који дођу, ту и остану.

Вестеркамп истиче да половина страних студената који су у Немачкој стекли диплому, напушта Немачку директно после студија "и са собом носи знање које су овде стекли".

Он додаје да би Немачка морала боље да се брине о људима које је ионако тешко привукла.