Економија
Анализа РТ Балкан: Шта за дужнике значи што инфлација успорава, а референтна камата више не расте
У Народној банци Србије кажу да је одлука да не повећавају референтну камату донета у складу са очекивањем да ће инфлаторни притисци, наредних месеци почети да се смањују
Народна банка Србије је, први пут после годину дана, у четвртак одлучила да референтну каматну стопу задржи на нивоу из претходног месеца од 6 одсто. На ову одлуку НБС утицали су и подаци Републичког завода за статистику, који показују да су цене и у априлу расле, али да је поскупљења коначно било мање него претходних месеци.
Стручњаци кажу да би ова пауза у "затезању монетарне политике" требало да значи и предах за дужнике - односно да рате њихових динарских кредита, неће даље расти - бар неко време.
С друге стране, грађани који отплаћују кредите у еврима, углавном стамбени, могу да рачунају на даљи раст месечних рата, с обзиром да је Европска централна банка подигла референтне камате пре неколико дана. Ипак, стручњаци сматрају да ће и европски банкари наредних месеци коначно олабавити рестриктивну политику.
Економиста Иван Николић каже за РТ Балкан да смо достигли врхунац затезања монетарне политике која се манифестује у референтној каматној стопи НБС .
"То значи да је оцена да смо негде на врхунцу инфлације и да се очекује да ће се тај тренд њеног успоравања наставити у наредним месецима. Осим последица рестриктивности, политике која се већ дуже води, позитиван допринос долази и из увоза, јер сви ти производи - енергенти, сировине и полупроизводи - сада делују на снижавање инфлације. Или су јефтинији него прошле године или је њихов раст битно успорен. Све оно што је пре годину дана било извор пораста цена, сада доприноси потпуно супротном тренду и делује дефлаторно", објашњава Николић.
Економиста напомиње да и даље постоји "мало одупирање од стране малопродаје и неких произвођача који се не прилагођавају тим околностима онако брзо као што су то чинили када је требало да повећају цене под изговором инфлације". Верује, ипак, да ће то бити неминовност наредних месеци.
"Извесно је, као што је и план НБС, да већ у последњем тромесечју ове године преполовимо међугодишњи раст цена и да он буде једноцифрен, између 8 и 9 одсто. Улазимо у један период обарања те међугодишње инфлације. То не значи аутоматски да ће у периоду до краја године референтна камата остати на истом нивоу, али верујем да смо достигли врхунац затезања монетарне политике и зато је и одложено даље повећање", каже економиста за РТ Балкан.
Николић објашњава да пауза са подизањем референтне камате НБС значи да неће бити даљег пораста рата кредита за грађане који су се задужили у динарима. Напомиње да нам током лета предстоји период стагнације каматне стопе.
"Наредних месеци не очекујемо промене када је у питању референтна камата НБС, до пред крај године. За клијенте који имају евроиндексиране кредите, на које утиче еурибор, вероватно ће још неко време бити благог пораста рата. Иако је инфлација у Европи у благом паду, у неким земљама се она ипак одупире, попут Француске, где је дошло до благог пораста на међугодишњем нивоу, јер су они раније имали нешто нижи раст у односу на остале земље. Камате ће ићи док не буде неког убедљивијег смањења инфлације у ЕУ, али верујем да су и они ту негде при том неком максимуму пораста њихове каматне стопе", сматра Николић.
НБС: Неопходна опрезност монетарне политике
У Народној банци Србије кажу да је одлука да не повећавају референтну камату донета у складу са очекивањем да ће инфлаторни притисци, наредних месеци почети да се смањују. Они ипак наводе да НБС задржава могућност да, уколико буде потребно, односно уколико кретања у домаћем и међународном окружењу то буду захтевала, настави пооштравање монетарних услова и у наредном периоду.
Потрошачке цене у априлу су у поређењу са истим месецом претходне године повећане за 15,1 одсто, док је међугодишња инфлација у марту била 16,2 одсто. Најновији статистички подаци показују да цене и даље расту, али да је инфлација достигла пик претходног месеца и да је почела да пада.
Извршни одбор НБС истиче да је опрезност монетарне политике неопходна и у наредном периоду због и даље присутних ризика - геополитичких тензија, као и динамике цена примарних производа и енергената и њихове будуће расположивости.
"Такође, неизвесност је и даље присутна у погледу и даље релативно високе базне инфлације (мерена променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) у многим земљама, чему доприносе фактори с тржишта рада, као и у погледу будућих одлука монетарних политика водећих централних банака, а тиме и услова на међународном финансијском тржишту и утицаја на токове капитала према земљама у успону. Због тога је могуће да период повишених каматних стопа потраје нешто дуже од претходно очекиваног", напомињу у НБС.
Становништво у Србији, укупно дугује банкама 1.433 милијарди динара (12,2 милијарди евра), а највећи део позајмица односи се на кеш и стамбене кредите. У укупним зајмовима становништву учешће стамбених кредита износило је 44 одсто на крају марта.
