Економија

Инфлација успорава: НБС први пут после 13 месеци одлучила да не подигне каматну стопу

Народна банка Србије одлучила је да задржи референтну каматну стопу на нивоу од шест одсто, први пут после годину дана
Инфлација успорава: НБС први пут после 13 месеци одлучила да не подигне каматну стопу© Amir Hamzagic/ATAImages

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,00 одсто - први пут од априла 2022, а на непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (4,75 одсто) и кредитне олакшице (7,25 одсто).

"Оваква одлука Извршног одбора у складу је и са очекивањем да ће инфлаторни притисци у наредним месецима почети да се смањују, осетније од половине ове године. Притом, Народна банка Србије задржава могућност да, уколико буде потребно, тј. ако кретања у домаћем и међународном окружењу то буду захтевала, настави пооштравање монетарних услова и у наредном периоду", наводе из НБС.

Одлука Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу донета је у условима постепеног слабљења трошковних притисака из међународног окружења и решавања проблема у глобалним ланцима снабдевања.

Како су цене на светским тржиштима енергената такође смањене, пре свега цене електричне енергије и природног гаса, то ће ослабити трошковне притиске на глобалном нивоу, што би требало да допринесе и успоравању домаће инфлације у наредном периоду, наводе из Народне банке Србије.

Из централне банке наводе да је ипак потребан опрез и у наредном периоду због и даље присутних ризика – геополитичких тензија, као и динамике цена примарних производа и енергената и њихове будуће расположивости.

Такође, неизвесност је и даље присутна у погледу још увек релативно високе базне инфлације у многим земљама, чему доприносе фактори с тржишта рада, као и у погледу будућих одлука монетарних политика водећих централних банака, а тиме и услова на међународном финансијском тржишту и утицаја на токове капитала према земљама у успону. Због тога је могуће да период повишених каматних стопа потраје нешто дуже од претходно очекиваног.

Када је реч о инфлацији, она је током првог тромесечја остала на нивоу од око 16 одсто међугодишње.

Базна инфлација, без цена хране и енергената, која се током првог тромесечја кретала на нивоу од око 11 одсто међугодишње, задржана је испод укупне инфлације, чему је наставила да доприноси очувана стабилност курса динара према евру.

Према последњим пројекцијама, Извршни одбор очекује да ће се од априла инфлација наћи на опадајућој путањи, да ће пад бити знатнији у другој половини године, тако да ће на крају ове године инфлација бити двоструко нижа него што је била у марту. Повратак инфлације у границе циља очекује се средином 2024. године.

Када је у питању економска активност, Народна банка Србије остаје при својој пројекцији реалног раста бруто домаћег производа Србије ове године у распону од два до три одсто, а тај раст подржавају знатно повољнија спољнотрговинска кретања од очекиваних, од почетка ове године.

Опоравак светске економије, а тиме и екстерне тражње од друге половине ове године, као и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, требало би да води убрзању раста бруто домаћег производа на распон од три до четири одсто од 2024. године, а затим и повратку на претпандемијску путању раста од око четири процента годишње.

image