"Купуј aмеричко": Брзи возови - нова жртва Бајденове политике

Амерички стручњаци за железницу страхују да би брзи возови могли бити још једна жртва политике Бајденове администрације "Купуј aмеричко". Председник Џо Бајден жели да се сви материјали који се користе у федералним инфраструктурним пројектима праве у САД, а његов закон о клими вредан 369 милијарди долара даје издашне пореске олакшице домаћим привредницима за набавку технологија чисте енергије.

То је до сада представљало баријеру за ширу примену електричних возила у САД,  а допринело је и тензијама са спољнотрговинским партнерима, док сада прети да  угаси америчку наду за брзу железницу. Разлог за то је што се на само неколико места у свету праве возови који могу да јуре брзином већом од 300 километара на сат.

Аналитичари напомињу да САД недостају фабрике и инжењерско знање за пројектовање, изградњу и одржавање колосека, сигнала и безбедносних система потребних за такве брзе возове.

То би могло да закомпликује циљ администрације да до средине века постигне нето нулту емисију угљеника.

Бајден је прошле године обећао да ће финансирати брзу железницу као једну од 37 технологија које "мењају игру" за борбу против климатских промена. Али он је такође ојачао захтеве своје администрације за куповину америчких производа пет дана након ступања на дужност, дајући новој канцеларији Беле куће овлашћења за проверу захтева за изузеће. Стручњаци за инфраструктуру указују да ће отежати железничким пројектима да добију дозволу која би им омогућила да користе стране делове.

Саобраћај је највећи извор гасова стаклене баште у земљи. Путнички возови производе 14 до 16 пута мање загађења које загрева планету по путнику у поређењу са аутомобилима и авионима.

Бајденова политика "Купуј aмеричко"  има за циљ да позиционира САД као лидера у транзицији чисте енергије уз стварање хиљада домаћих радних места, али та мера такође представља препреку за постизање тих циљева довољно брзо да успоре катастрофалне климатске промене.

САД такође покушавају да створе домаћи ланац снабдевања минералима потребним за прављење електричних возила, снабдевањем којим сада доминира Кина. Америка је 2021. увезла више од 25 одсто литијума, 48 одсто никла, 76 одсто кобалта, док се код графита и мангана потпуно ослања на куповину ван САД. Смањење ослањања на тај увоз ће отежати подстицање широког прихватања електричних возила.

У најновијем примеру како ривалство између Вашингтона и Пекинга компликује Бајденову климатску агенду, Министарство енергетике је укинуло предложени грант од 200 милиона долара компанији за производњу батерија са седиштем у Тексасу чије су везе са Кином изазвале критике законодаваца.