"Дојче веле": Европа јача ратну реторику, не и ратну економију

Европски комесар Тијери Бретон почео је почетком марта редовно да се позива на концепт "ратне економије" док је тражио - и наставља да тражи - хитно повећање наруџбина ЕУ за производњу муниције и оружја, како за снабдевање Украјине тако и за попуњавање сопствених залиха.

Комесар је управо обишао више од десет постројења за производњу оружја широм Уније. Упркос бројним одлукама ЕУ о повећању финансирања и смањењу баријера за заједничке набавке, напори се одвијају преспоро, оценио је Бретон, преноси "Дојче веле".

"Кашњења нису у складу са нашим неодложним потребама. Због тога је неопходно - и то јасно кажем - да се индустријска база 'погура' и пребаци на 'ратну економију', ако ми дозволите да се тако изразим", рекао је европски комесар на конференцији за новинаре.

Сећања на нацистичку Немачку

Али чини се да Бретон није консултовао све чланице ЕУ о томе да ли би му оне заиста дозволиле да се изрази тим терминима, наводи портал. 

Tермин "ратна економија" подсећа на драматичне мере из мрачне прошлости: владе које реорганизују целокупне економске системе и индустријску производњу како би дале приоритет ратној производњи.

Немачка је можда међу најосетљивијима на тај концепт. Томас Багер, немачки амбасадор у Пољској, сматра да је Бретонова тактика непродуктивна. 

"Нећете имати позитиван одговор на термин 'ратна економија' у Немачкој. То није прави начин да се мобилишу напори", кратко је рекао Багер на конференцији у Естонији.

Та реакција није изненађујућа, објашњава Едвард Лукас из Центра за анализу европске политике (ЦЕПА), који истиче да би потпуно забранио ту фразу, која "значи веома различите ствари у различитим земљама".

"Права 'ратна економија' је када људи са оружјем дођу и преузму вашу фабрику и натерају је да производи више оружја. Мислим да то заправо не предлаже нико у Европи", каже Лукас.

Он подсећа да у Немачкој још постоје одјеци нацистичке контроле економије, која је произвела огромну патњу и злостављање робова-радника.

"То је помало као да сте у Америци рекли, 'треба ово да доведемо до темпа који постоји на плантажама'. То не би била асоцијација на продуктивност, већ на најмрачнији период у америчкој историји! Не мислим да ситуација треба да се решава слоганима, већ тако што ћете да седнете за сто и доносите тешке финансијске одлуке које стварају исход какав желите", оценио је Лукас за "Дојче веле".

Испробавање термина

Аналитичар Бен Талис из Немачког савета за спољне односе примећује да је француски председник Емануел Макрон такође говорио о "ратној економији", али без предузимања драматичних акција које она подразумева. 

"Ово (ратна економија) би имала много последица: државну контролу и управљање економијом у великој мери. То би вероватно подразумевало разне врсте бонова, што би послало веома интересантан сигнал европском становништву, за који мислим да садашња генерација политичара у западној Европи није вољна да пошаље", истакао је Талис. 

Ипак, неопходна је хитна реакција, ако ЕУ и НАТО желе да створе машинерију за производњу оружја. 

Разумљиво је зашто неки званичници ЕУ испробавају тај термин, каже Натали Точи из италијанског Института за међународне послове. Они морају да премосте огромне разлике у перцепцији претње широм Европе, "убеђујући земље које су веома далеко од линије фронта, да уместо да троше средства на шта год, морају да их потроше на одбрамбену индустрију како би послале оружје у Украјину". 

Точи каже да неки то већ подржавају, али да је потребно време да се то учини убедљивим за све.

Естонски министар одбране Хано Певкур каже да нико не треба експлицитно да се позива на "ратну економију" у његовој земљи, која је већ дала више од једног процента БДП-а као помоћ Украјини. 

Припремити умове људи

Војни историчар Славомир Дебски, директор пољског Института за међународне послове сумња да политичари знају шта подразумевају под термином "ратна економија" када о њему говоре. 

"САД су 1942. биле способне да произведу велике бродове за 14 дана (уместо за две године). То је приватизација ратне привреде. Тога код нас нема и нема потребе да уводимо овакав режим у нашу привреду", објаснио је Дебски. 

Бен Талис наводи да би политичари требало да почну да објашњавају шта подразумевају под тим термином, јер се, како тврди, "Украјина бори за све нас", а та порука "није у потпуности прошла у деловима западне Европе".

Талис истиче да би "људи треба да нормализују ту логику и прихвате да су у озбиљном сукобу у коме морају да победе. 

"Мислим да је исправно да почнемо да припремамо умове људи за то", поручио је Талис.

Ипак, немачки амбасадор Багер није одушевљен том идејом.

"Ви морате да схватите да су историја и географија изузетно моћне учитељице и да су нас научиле различитим лекцијама", закључио је Багер.