Економија
"Фајненшел тајмс": Смемо ли да верујемо прогнозама економиста?
Економско предвиђање је заиста непрецизна наука, али поступци аналитичара не уверавају увек јавност да централни банкари знају шта раде
"Једина сврха економског предвиђања је да учини да астрологија изгледа респектабилно", рекао је једном економиста Езра Соломон. Данас изгледа још мање цењено, јер економски прогнозери покушавају да демистификују последице вишеструких шокова, укључујући пандемију, рат у Украјини и променљив геополитички пејзаж, пише "Фајненшал тајмс".
Гувернер Банке Енглеске(БоЕ) Ендрју Бејли зна то и више него добро, јер се у четвртак, када је централна банка подигла каматне стопе за 25 базних поена, суочио са мноштвом питања у вези са неочекивано великом променом навише, која одступа од претходних пројекција раста и инфлације. Економско предвиђање је заиста непрецизна наука, а поступци аналитичара не уверавају увек јавност да централни банкари знају шта раде.
Погрешне прогнозе не могу се приписати само Банци Енглеске. Америчке федералне резерве (ФЕД) и Европска централна банка (ЕЦБ) такође су погрешиле у својим предвиђањима инфлације, посебно од почетка пандемије. Међународни монетарни фонд (ММФ) је такође смањио и променио своје недавне изгледе за раст.
С обзиром на улогу коју прогнозе играју у информисању о одлукама инвеститора, домаћинстава и креатора политике, тачност је важна, али за централне банкаре, евиденција пристојног предвиђања је такође од виталног значаја за изградњу кредибилитета.
Прогнозе (ни)су свето слово
ФТ наводи да недавне критике погрешних прогноза ипак треба ублажити, јер су се економисти суочили са необично неизвесним светом од 2020. године - морали су да заузму ставове о епидемиологији, ратним сценаријима, променама у ланцу снабдевања и брзим променама у геополитици. Други елемент је ограничено разумевање јавности шта предвиђања заправо представљају. Прогнозе су условљене оценама које су донете у одређеном тренутку. Како стижу нови подаци, тако и оцене треба поново ревидирати. Треба их третирати као индикативне, а не као свето слово.
Пред економистима су, међутим, и даље нека питања на која би требало да одговоре.
Централни банкари су реаговали преспоро са дизањем референтне стопе када је инфлација порасла 2021. године, држећи се идеје да су притисци на цене "пролазни". Постојале су погрешне процене о ефектима фискалних стимуланса, инфлаторним очекивањима и проблемима са ланцима снабдевања, што је допринело да креатори монетарне политике заостају за инфлацијом.
Претходна деценија ниске инфлације их је такође уљуљкала у лажни осећај сигурности. ФТ указује да су грешке направљене током циклуса подизања камата, јер ни БоЕ ни ЕЦБ нису успели да процене колики ће бити утицај поскупљења хране.
Предвиђање се може поправити на неколико начина. Недавни шокови наглашавају важност ослањања на стручност изван економске професије. Економисти би требало да наставе да истражују како напредак у области анализе података, машинског учења и вештачке интелигенције може да понуди могућности за побољшање економске анализе.
Унапређење начина на који се објављују прогнозе, посебно у временима неизвесности, од суштинског је значаја. Приказивање пројекција према различитим сценаријима може помоћи да се продуби разумевање распона могућих исхода.
Пре свега, економисти треба да буду јаснији у објашњењима како и зашто су се њихови кључни судови променили између прогноза — и како то утиче на статистику. Већи напор да се покаже како они остварују своје пројекције може донекле допринети изградњи поверења и нормализацији разумевања економских прогноза као референтних тачака, а не предвиђања. На крају крајева, Џону Мејнарду Кејнсу, чувеном економисти, често се приписује - можда и погрешно, изјава: "Када се чињенице промене, ја се предомислим. Шта ти радиш?"
