Економија
УБС завршио преузимање "Креди Свиса": Менаџмент поставио црвене линије за нове клијенте
Директори УБС-а наметнули су оштра ограничења банкарима запосленим у "Креди Свису", а већина се тиче забране узимања нових клијената из високоризичних земаља и стопирања одређених финансијских производа
УБС група завршила је преузимање "Креди Свиса" чиме је стављена тачка на највеће спајање банака од финансијске кризе 2008. године и створен светски финансијски титан, како га описује "Блумберг".
Завршетак преузимања, које је УБС данас објавила, уједно је и крај независног пословања "Креди Свиса" дугог 167 година, и омогућава да се почне са комплексном интеграцијом некадашњег ривала, која ће вероватно укључивати гашење хиљада радних места, додаје се у тексту.
Преузимање је договорено у марту, како би се спасла посрнула швајцарска банка, а у договорима је учествовала швајцарска влада. Они су закључени недавним постизањем споразума о осигурању од губитака између УБС-а и швајцарске владе, који подразумева државне гаранције у висини од девет милијарди швајцарских франка у случају могућих губитака на имовини "Креди Свиса".
УБС је наметнуо оштра ограничења банкарима запосленим у "Креди Свису" завршавајући преузимање посрнуле швајцарске банке, а већина "црвених линија" тиче се забране узимања нових клијената из високоризичних земаља и стопирања одређених финансијских производа.
Званичници УБС-а саставили су листу од двадесетак ограничења која забрањују запосленима "Креди Свиса" читав низ активности од првог дана спајања две банке, кажу упућени извори које цитира "Фајненшел тајмс".
Забрањене активности тичу се узимања клијената из земаља попут Либије, Русије, Судана и Венецуеле и обавезног тражења одобрења менаџмента УБС-а за нове финансијске производе, наводи лист. Такође, блокирани су и украјински политичари и државна предузећа из ове земље како би се спречило евентуално прање новца.
Директори УБС-а страховали су од преузимања банке која је уобичајено била више вољна да прихвати ризичне клијенте, наводи се у тексту и цитирају челници банке Кол Келер и Серђо Ермоти који пословање УБС-а описују као "конзервативни приступ ризику" око којег неће бити компромиса.
Списак ограничења, које су директори УБС-а назвали црвеним линијама, покрива 11 финансијских и 12 нефинансијских ризика. Многи су чисто оперативни и тичу се питања попут размене истраживања и употребе канцеларија, док се други односе на области које се директно тичу пословања "Креди Свиса".
Према правилима, банкари "Креди Свиса" више неће моћи да тргују финансијским производима попут корејских деривата на којима је банка 2006. године изгубила 120 милиона долара, али је наставила да послује на том тржишту.
Запослени ће, такође, морати да траже дозволу УБС-а како би продужили отплату кредита чији је залог имовина попут јахти, бродова и некретнина већа од 60 милиона долара. То ће важити и за продужавање позајмице клијентима који су ван земље и за имовину у иностранству.
Како би се смањио ризик од прања новца, подмићивања и корупције банкарима "Креди Свиса" забрањено је да доводе нове клијенте из читавог низа земаља.
На списку који наводи "Фајненшел тајмс" је 28 држава, међу којима су Авганистан, Албанија, Белорусија, Буркина Фасо, Демократска република Конго, Ел Салвадор, Еритреја, Етиопија, Гвинеја, Хаити, Ирак, Киргистан, Либија, Русија, Туркменистан, Молдавија, Палестина, Шри Ланка, али су на њега ставили и тзв. Косово.
